Посветилиште Абрамово/6

Извор: Викизворник
Посветилиште Абрамово
Писац: Мавро Ветрановић
ГОВОР ПЕТИ




ГОВОР ПЕТИ

Шатор.
Сара, Изак.

Справише се да путују.

 
САРА:
Изаче синко мој, дјетеце љувено, 405
   приклони м' образ твој и лице румено,
да одкле ћеш поћ тако, прије нег се одправиш,
   љувено и слатко с мајком се поздравиш,
да т' мајка старица драга и љувена
   пољуби тва лица и уста румена. 410
Тер синко сад хрли, тер синко сад преши,
   и мајку загрли и трудну утјеши.
 
Приђе Изак к матери, слими клобук с главе, загрли га мати и целива.
 
ИЗАК:
Остани с Богоме, и гојно почини,
   а ћаћком и мноме ништор се не брини.
Бог нас ће проводит и молитве твоје, 415
   свијех зледи слободит, о мајко госпоје!
I уфам у Бога вишњега на неби,
   да с пута овога скоро ћу доћ к теби.
Не гледај, ер је ноћ, нер божје љубави,
   сви ћемо опет доћ весели и здрави. 420
САРА:
Свуди Бог с тобом био, о драги синко мој,
   и анђео те проводио, куд ступа ступај твој!
божја те десница од злотвор бранила
   и путем ружица свудјер ти процтила!
Још драги синко мој, говору ја теби, 425
   Бога се твога бој вишњега на неби;
њему се придај вас с горуштом љубави,
   и мол' га сваки час и хвали и слави.
Родитељу твому, како је твоја ћуд,
   у дјелу свакому послушан вазда буд'. 430
I ако ћеш миран бит без ваја и тужбе,
   немој се заходит далеко од дружбе;
при ћаћку твому стој, тер га служ' и двори,
   тер ће се разум твој туј познат у гори;
и твоја доброта за љубав, ку т' носи, 435
   не бран' му живота, ако т' га успроси.
Врх ствари врху свих спаметан још буди,
   и од звијери пустошних чувај се и бљуди,
од змије највеће, у кругу ка лежи24,
   тер се казат неће, путника нер прежи 440
у трави покровно, како се говори,
   тер га тач отровно чемером умори.
ИЗАК:
Све ћу тој обслужит на заповијед твоју;
   Бог нас ће садружит, почивај у гоју.
 
Дијелише се из шатора, Сара их одпрати до врата.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.