Narečje onih Šopova što u Dabru i Tetovu žive, isto je onako; veli Draganov, kao i mijačko. S te strane, dakle, nemamo o njima šta više pričati. Ali je interesno i važno što Draganov saopštava, da ime Šop i u Mijaka, i u Brsjaka, i u Poljana, pa i u svih makedonskih slovena, ima ružan značaj i da je ono upravo pogrdno ime. Još je interesnije drugo saopštenje koje daje Šapkarev, makedonac (naveden u Draganova): da se u Makedoniji tim imenom zovu Bugari Trakije i današnje kneževine Bugarske. On tim pravda, u predgovoru, što na makedonskim narečiju izdaje prevod nekih delova jevanđelja i apostolskih poslanica, jer, veli, makedonci kažu da neće da čitaju Neofitov bugarski prevod Novoga Zaveta, pa navodi ovaj izraz makedonaca: „Šope li kьe se činim?“ Ovako isto Bugare naziva i onaj Prilepčanin, čije interesno pismo saopštava Ofejkov u knjizi „La Macédoine,“ str. 128. U Bugarskoj, pak, Šopovima se zove stanovništvo između srpske granice i Iskre i oko izvora Strume: oko Vidina, Vrace, Rahova, Lom Palanke, Berkovca, Rodomira, Breznika, Trna, Dupnice, Đustendila, Samokova, Sofije i Slivnice.[1]
- ↑ U Vraci, Berkovcu, Lom Palanci i nešto i u pirotskom okrugu, gde ima preseljenika otuda, u mesto imena Šop upotrebljava se ime Torlak.
