39
их ђаци солунске бугарске гимназије употребљавају при свем том, „што учитељ бугарског језика ни по што не би допустио употребу ових јеретичких и небугарских гласова“ – као што вели Драганов. Осим тога то се вииди и из имена претплатника из Македоније, у књигама штампаним у самим бугарским штампаријама.[1]
Облика именских боље очуваних, и ако не са свим добро, такође има и у Куманову, и у Скопљу.
Начин неодређени находи се такође и у Скопљу, и у Куманову, а рекли смо већ и у Кратову. Исто тако у Скопљу се готово са свим редовно прво лице множине у садашњега времена свршава на мо, премда се чује и ме.
Акценат је свуда овуда као и обично у српском.
Да рекнемо коју сад о Шоповима.
И ако права отаџбина Шопа или Шопова није у границама у којима се ми овде крећемо, ипак ће бити потребно да и о њима што проговоримо једно за то, што њих има нешто и у Дабру и једноме делу Полога или Тетовскога округа, а друго и за то што и њихово име и њихов језик имају веза и односа с темом о којој се овде говори.
- ↑ Драганов, Изѣстія, 1888, Бр. 2.
