Наречје оних Шопова што у Дабру и Тетову живе, исто је онако; вели Драганов, као и мијачко. С те стране, дакле, немамо о њима шта више причати. Али је интересно и важно што Драганов саопштава, да име Шоп и у Мијака, и у Брсјака, и у Пољана, па и у свих македонских словена, има ружан значај и да је оно управо погрдно име. Још је интересније друго саопштење које даје Шапкарев, македонац (наведен у Драганова): да се у Македонији тим именом зову Бугари Тракије и данашње кнежевине Бугарске. Он тим правда, у предговору, што на македонским наречију издаје превод неких делова јеванђеља и апостолских посланица, јер, вели, македонци кажу да неће да читају Неофитов бугарски превод Новога Завета, па наводи овај израз македонаца: „Шопе ли кье се чиним?“ Овако исто Бугаре назива и онај Прилепчанин, чије интересно писмо саопштава Офејков у књизи „La Macédoine,“ стр. 128. У Бугарској, пак, Шоповима се зове становништво између српске границе и Искре и око извора Струме: око Видина, Враце, Рахова, Лом Паланке, Берковца, Родомира, Брезника, Трна, Дупнице, Ђустендила, Самокова, Софије и Сливнице.[1]
- ↑ У Враци, Берковцу, Лом Паланци и нешто и у пиротском округу, где има пресељеника отуда, у место имена Шоп употребљава се име Торлак.
