godine. Godine 1869-70. Joakim Grujev piše da je srpski Prizren dedovina bugarska i da ima Bugara ni manje ni više no 8,000.000![1]
Bugarsko društvo u Odesi, kome je na čelu stajao već pomenuti Palauzov, razvilo je bilo još od početka živu radnju, i koristeći se poverenjem Rusa dobijalo je mnoge utvari crkvene za bugarske crkve, pa ih, zajedno s knjigama, razašiljalo po Bugarskoj i Makedoniji (čak i po Dabru); osnivalo je nove škole i brinulo se o sveštenicima i učiteljima bugarskim, starajući se uz to da dobije što više učitelja obrazovanjem mladih Bugara i mladića iz Makedonije, kojima je pomagalo da dobiju potporu od države ruske. „Osim toga, nastojateljstvo je uzimalo živo učešće u svim pitanjima koja su jako interesovala Bugare“, veli K. Jireček. Ovo društvo utrošilo je od priloga, koje je dobijalo, od 1854. – 1884. 300.000 rubalja. Između ostalih troškova njegovih figurišu i ovi: za štampanje spisa Rakovskoga: „Pokazalecъ – 210 rubalja i na preštampavanje članaka: „Pisma iz Bolgariя“ – 77 rubalja. I list „Gaida“ dobijao je neku
- ↑ U kalendaru „Lѣtostruй,“ Izvъstiя 1888 g.
