године. Године 1869-70. Јоаким Грујев пише да је српски Призрен дедовина бугарска и да има Бугара ни мање ни више но 8,000.000![1]
Бугарско друштво у Одеси, коме је на челу стајао већ поменути Палаузов, развило је било још од почетка живу радњу, и користећи се поверењем Руса добијало је многе утвари црквене за бугарске цркве, па их, заједно с књигама, разашиљало по Бугарској и Македонији (чак и по Дабру); оснивало је нове школе и бринуло се о свештеницима и учитељима бугарским, старајући се уз то да добије што више учитеља образовањем младих Бугара и младића из Македоније, којима је помагало да добију потпору од државе руске. „Осим тога, настојатељство је узимало живо учешће у свим питањима која су јако интересовала Бугаре“, вели К. Јиречек. Ово друштво утрошило је од прилога, које је добијало, од 1854. – 1884. 300.000 рубаља. Између осталих трошкова његових фигуришу и ови: за штампање списа Раковскога: „Показалецъ – 210 рубаља и на прештампавање чланака: „Писма из Болгария“ – 77 рубаља. И лист „Гаида“ добијао је неку
- ↑ У календару „Лѣтоструй,“ Извъстия 1888 г.
