Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/17

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

13

„Бъдъщность“ 1864. у Букурешту; од 1856 до 1869. излазили су у Букурешту и листови „Народность“ и „Дунавска Зора.“

Од свих писаца и књижевника овога времена најзнатнији је, и, по својој великој политичкој и агитаторској радњи, чувени Раковски (1818-1868). Он је писао „Горскій пътникъ“ (1867.), „Показалецъ или Ръководство“ (1869.) „Асень“ I и II“ (1869., Београд) За њега вели К. Јиречек, писац Бугарске историје, из кога све ове податке о литератури и борби око јерархије вадимо, ово: „код њега се може наћи без плана много накупљена грагоцена материјала, но фантазија и претерани патриотизам, на жалост, једнако су код њега преовлађивали.[1]

Још да споменемо два писца, чиј рад карактерише правац све ове литературе бугарске. Прванов, који се учио у Београду и био ђак Даничићев, по повратку свом у Бугарску издавао је нарочито неке букваре за Македонију с намером „да се отучатъ наши-тѣ македонски братя отъ сьрбското произношениіе на български-тѣ думи.“[2] Прванов је умро 1872.

  1. К. Иречек, стр. 738.
  2. П. Драганов, Изѣстія С. П. Славянскаго благ. общества, 1888. г.