15
субвенцију (100 рубаља) од овога друштва.[1] На трошак овога друштва штампано је и дело В. Стојанова: „Болгаре и Болгариія“ (250 рубаља). Ово је друштво живо учествовало у борби за егзархат, која се око овога времена јако почела развијати. Борба са Грцима ишла је живо. Бугари су тражили за себе нарочите своје епископе и свештенике, доказујући да народ не разуме језика грчкога, да су грчки епископи тирани и да цеде и исисавају народ. У том су, разуме се, они често претеривали, као што су претеривали и у том докле све има Бугара. Тада се у журналима и брошурама њиховим живо доказивало да су у свој Бугарској, Тракији и Македонији сами Бугари, и тражили су да се епископи бирају. Године 1858. у Цариграду је био и један сабор епископа, на ком су били и бугарски епископи из Филипопоља, Трнова, Софије и Видина. Бугаре су тада и морално и материјално подржавали не само Руси, но и Аустрија и Енглеска. Свештене књиге, учебнике, црквене утвари, помоћ за школе – све су то Бугари добијали и из Цариграда растурали, преко својих агената. Тада су Бугари, да би само већу помоћ за сво-
- ↑ Извѣстія славянскаго благотвор. общества, 1887. год. Бр. 7-8.
