Simpatija i antipatija/2
- I DEJSTVO
- II
- (Toda i pređašnja)
TODA: Gospodična, šta ste se tako zamislili?
AGNICA: Ljubezna Todo, mene će strašna sudbina postići. Ne primećavaš ništa na mom licu?
TODA: Malo ste bledi.
AGNICA: Ah, šta će biti od mene? Sedim otoič kod prozora, al’ najedanput mi se ukaže neka zelena vatra pred očima, i iz nje dva goluba izlete. Ja se uplašim, ali golubovi navale na mene i kroz usta uđu mi u srce.
TODA: Jao, kuku, da vam ne progrizu creva. Tako je u mom selu jedan bio progutao žabu, pak mu je posle kroz trbuh izašla. Idem javiti gospođi, da zovemo doktora.
AGNICA: Nemoj, slatka Todo, jer ja ništa ne osećam, da me grize. Nego ću ti u bolest pasti, u tako strašnu bolest, ah, sama ne znam!
TODA: Samo nem dugo ležati, vidite da su skoro poklade.
AGNICA: Ah, meni nije do toga! Tako ti sada na momke mrzim, da ti ne mogu iskazati.
TODA: Otkad to?
AGNICA: Otkako sam golubove progutala. Uselila mi se protivu njih neka antipatija, neka mrzost.
TODA: Gospodična, čuvajte se, jer su devojke tek onda opasne, kad kažu da na momke mrze.
AGNICA: Ja ti verujem moja, Todo, ali jao! (Počne se premetati po stolici)
TODA: Zaboga, gospodična! Kao da je velika bolest. Gospođa! Gospođa!
|