Симпатија и антипатија/3
- I ДЕЈСТВО
- III
- (Црнокравић, Марта и пређашњи)
МАРТА: Шта ти је?
ЦРНОКРАВИЋ: Каква је то вика?
ТОДА: Ах, господична...
ЦРНОКРАВИЋ: Шта господична?
ТОДА: Пала у велику болест.
МАРТА: Шта? (приступи кћери) Агнице!
АГНИЦА: Даље од мене нечисте руке! (Отури је)
МАРТА: Је л' ти зло?
АГНИЦА: Даље!
ЦРНОКРАВИЋ (Тоди): Шта јој се догодило?
ТОДА: Каже да је прогутала два жива голуба.
ЦРНОКРАВИЋ: Није него роткву. Сад ћу се ја с вашим будалаштинама бавити. Ајд' устај, немој ми се ту кривељити.
АГНИЦА: Самуило Црнокравићу, велики грех товариш на твоју главу. Скоро ћеш ужасну судбину искусити.
ТОДА: Видите, господине.
ЦРНОКРАВИЋ: Који је то ђаво?!
МАРТА: Јао, жалосној мени, шта ми се од детета учини!
АГНИЦА: Мати, не скорби, твоја се кћи находи у бољем свету. Неће она од овог умрети, али види много, што нико од вас не види. Скоро ћете несрећни глас чути.
ТОДА: Она је постала видовита.
ЦРНОКРАВИЋ: Душе ми моје, ја сам нешто чуо за овакву болест. Какав ће то бити несрећан глас?
АГНИЦА: Смрт, смрт у кући.
МАРТА: Жалосној мени, ко ће нам умрети?
ЦРНОКРАВИЋ: Ја ово све држим за будалаштину. Девојка је размажена.
МАРТА: Каква будалаштина, кад је пребледела као крпа. О, ја несрећна мати!
|