Sedamdeset anegdota/12

←11

Sedamdeset Anegdota  (1911)  Pisac: Andra Gavrilović Petar Protić Sokoljanin

13→

Gavrilović, Andra (1911). Sedamdeset Anegdota iz života srpskih književnika. Beograd: Izdanje knjižare S. B. Cvijanovića

PETAR PROTIĆ SOKOLjANIN

1.

Daroviti omladinac Petar Protić Sokoljanin, čije su pesme glavna sadržina prvog izdanja licejske beogradske omladine „Neven Sloge“, važio je u omladini kao predstavnik tako zvane narodne struje.

Kao licejac imao je stan u početku današnje ulice Cara Uroša, a da bi se znalo u kojoj od mnogih sitnih kućica stanuje vođ školske omladine, istakao je bio na prozoru svoje sobe naročiti znak. U celom se Beogradu znalo da je obeležje njegova stana — krupan klip crvenkasta kukuruza, koji je u prozoru stajao uspravno.

Izbor takog obeležja Srbi su veselo pozdravili, a Turci su smatrali i to kao nešto upravljeno protiv njihnoga gospodstva, te su išle žalbe čak i samome paši, koji je tužakanja prekidao sleganjem ramenima i kratkom rečju, izgovaranom kroz gust dim bogatih nargila:

— Jolpaz-đaur!

strana 44

2.

Ovaj vođ licejske omladine imađaše i u samom građanstvu prestoničkom — svoju partiju. Na prosvetno-političkim zborovima, koji su se obično držali u Beogradskom Čitalištu, to se uvek potvrđivalo. —

Na jednom takom skupu neki protivnici Protićevi prekoreše jednoga trtovca što se „povodi za dečjom pameću“ kad se zna da „telad nikad ne oru“. Prekoreni im trgovac odmah odgovori: „Odista dete i tele imaju sličnosti, ali ne toliko koliko Protićevi protivnici i stari volovi!“