Satir i čovek
| ←Divji vepar i lisica | Satir i čovek Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Kurjačica i kurjačići→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Satir je divji čovek, iliti veliki majmun podoban čoveku. Ovi jednom sprijatelji se s pravim čovekom i pođu u društvu putovati. Ovo se sluči u zimlje doba; zato, zebući čoveku ruke, prikučavaše ih k ustma i grijaše ih. Satir ga pita šta to čini. Oni mu odgovori da grije ruke. Dođu u krčmu, gdi im se donese vruće jelo. Onda čovek, za ne opariti se, opet duvaše, rashlađujući to. Divjak, začuđen, zašita ga zašto sad duva. Ovi mu kaže da rashlađuje odveć vrelo jelo. „E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.”
„Muž dvojedušan i dvojezičan neispravljen vo vsjeh puteh svojih”. Naši vele: Ne da se uhvatiti ni za rep ni za glavu; okreće se kao vetreni petao; menja se kao mesec; drugi čas, druga pamet u glavi; drugi dan, drugojače namjerenije. S najboljim srcem, za svoje nepostojanstvo, nikom nije kadar dobra učiniti: njegovi isti srodni i prijatelji ne smedu se na njega nasloniti: o njemu se uprav može reći da u vetar govori; da sve što dobro reče — učini, bio bi znameniti čovek. „Bουλεύου μεν βραδέως, επιτελεί δε τα δόξαντα σπουδαίως: Sovjetuj se polagano, a sovršuj što za dobro nađeš skoro.” Kuj gvožđe dok je vruće. Poredak u svačemu polezna je i pohvalna vešt. Ništa ne tvori bez vremena, a vreme sposobno k čemu nipošto ne upuštaj.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|