Курјачица и курјачићи
| ←Сатир и човек | Курјачица и курјачићи Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Крава јаловица и волови орачи→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Курјачица се разболи и лежаше у бедном состојанију. Питали је курјачићи: „Та, мајко, имаш ли гди кога пријатеља oд kог би се могла каква нибуд помоћ искати?” „Хе, моја јадна децо,” — одговори она — „ми смо курјаци зле и опаке ћуди! Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће нам дакле у невољи пријатељ бити?”
Ево право состојаније онога који у време благополучија и здравља сам о себи мисли. Ако је и богат, кад се разболи или у какву скорб упадне, што ће му богатство помоћи? Напротив, исти сродни његови радо му смрт чекају да што закваче. По смрти да ко чека другима полезним бити, то је сујетна надежда. Они исти који нам на даћи за испокој душе пију, смеју нам се и ругају и веле: добро је учинио што се смакао. „Отворите пријатеље себи од Мамоне (тојест од излишњега имјенија) да јегда оскудјејете примут ви во своја”, увјештава нас премудри Спаситељ. А оном другом шта вели? „Воспријал јеси благаја твоја в животје твојем”. А да што ми радимо? Ми, који нисмо кадри ни људе често преварити, хоћемо свезнајућега бога да преваримо, чекајући да се у болести и на смерти покајемо и што добро учинимо, расписивајући и раздавајући оно што нисмо кадри за се уздржати. Али не знам срећом ли или несрећом, ту лажи не помажу. Ко се год није у време здравља и благоденствија покајао, добро учинио и пријатеље себи у богу и људма стекао, он то у болести и при смерти не исправи, него истом за невољу мути. — Наше басне курјачица, она не зна лагати, него каже управ каква је била и чему се има надати.
Извори
[уреди]- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|