Rodoljupci/10
Pozorje peto
GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI
SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića.
GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim.
ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi
GAVRILOVIĆ: Jesam.
SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska?
ŠERBULIĆ: E, on nije pridenuo ni srpsku.
GAVRILOVIĆ: Ja to držim za budalaštinu.
LEPRŠIĆ: Budalaštinu? Vama je narodnost budalaština?
GAVRILOVIĆ: Narodnost nije budalaština; ali da čovek nije narodan ako ne metne kokardu, to je budalaština.
ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose?
GAVRILOVIĆ: Mi valjda nećemo od Madžara pamet tražiti.
LEPRŠIĆ: Dakle, narodna boja vama nije ni šta?
GAVRILOVIĆ: Opet vi! Boja je za narod odlični znak, kao i za čoveka 'aljina. Ali ja, bogme, zbog 'aljine neću se tući ni poginuti.
LEPRŠIĆ: Zašto nemate čuvstva za narodnost.
GAVRILOVIĆ: Može biti. Ja držim sreću narodnu u jeziku i zakonu, u veličini i napretku, a ne u kokardama i bojama. Ove, kako su danas izabrali. tako se mogu sutra promeniti, pak niko neće osetiti nikakvu štetu.
ŠERBULIĆ: Da se manemo toga; nego, kažite mi, šta ćemo raditi kad dođu soldati?
GAVRILOVIĆ: Daćemo im kvartir i 'ranićemo ih. Šta znamo.
ŠERBULIĆ: Ako se ispita za protokole?
GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da ih nisu ni uvodili, to bi bolje bilo. Ali ko će protiv ludosti!
ŠERBULIĆ: Evo Nađ Pala; dobro bi bilo da ga na svoju ruku privedemo.
ŽUTILOV: To je konzervativac.
ŠERBULIĆ: Tim bolje.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|