Родољупци/10
Позорје пето
ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ
СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића.
ГАВРИЛОВИЋ: Добар дан желим.
ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли и ви чули да долази
ГАВРИЛОВИЋ: Јесам.
СМРДИЋ: Па гди вам је кокарда маџарска?
ШЕРБУЛИЋ: Е, он није приденуо ни српску.
ГАВРИЛОВИЋ: Ја то држим за будалаштину.
ЛЕПРШИЋ: Будалаштину? Вама је народност будалаштина?
ГАВРИЛОВИЋ: Народност није будалаштина; али да човек није народан ако не метне кокарду, то је будалаштина.
ШЕРБУЛИЋ: Па зашто Маџари носе?
ГАВРИЛОВИЋ: Ми ваљда нећемо од Маџара памет тражити.
ЛЕПРШИЋ: Дакле, народна боја вама није ни шта?
ГАВРИЛОВИЋ: Опет ви! Боја је за народ одлични знак, као и за човека 'аљина. Али ја, богме, због 'аљине нећу се тући ни погинути.
ЛЕПРШИЋ: Зашто немате чувства за народност.
ГАВРИЛОВИЋ: Може бити. Ја држим срећу народну у језику и закону, у величини и напретку, а не у кокардама и бојама. Ове, како су данас изабрали. тако се могу сутра променити, пак нико неће осетити никакву штету.
ШЕРБУЛИЋ: Да се манемо тога; него, кажите ми, шта ћемо радити кад дођу солдати?
ГАВРИЛОВИЋ: Даћемо им квартир и 'ранићемо их. Шта знамо.
ШЕРБУЛИЋ: Ако се испита за протоколе?
ГАВРИЛОВИЋ: Ја мислим да неће. А и шта знаду чинити? Народ се огорчио, па поцепао. То је плод слободе. Да их нису ни уводили, то би боље било. Али ко ће против лудости!
ШЕРБУЛИЋ: Ево Нађ Пала; добро би било да га на своју руку приведемо.
ЖУТИЛОВ: То је конзервативац.
ШЕРБУЛИЋ: Тим боље.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|