Protekcija (komedija u pet činova)/46
ČIN ČETVRTI
Ukusno i bogato nameštena soba kod ministra.
I
SAVA SAVIĆ i PERSIDA
SAVA SAVIĆ (Sedi kraj nje na kanabetu): Bože moj, retki su u životu dani tako puni sreće kao zaručnički do dana svadbe..
PERSIDA: Kako je sladak ovaj nemir, pa onda kako su dugački časovi očekivanja!
SAVA SAVIĆ: Nećete mi verovati, ali nisam sposoban ništa da radim; sve bih da ostavim posao da se nađem ovde, kraj vas. I što radim, sve nekako budi Bog s nama. Eto, juče sam preturio divit, te prosuo mastilo. Jutros sam tri put počinjao jedan akt da pišem, pa ne mogu da se setim kako se piše slovo „F”; a malo pre, mislio sam čitava dva sekunda, kako mi je ime. U jedan mah mi se učinilo da mi je ime Paja.
PERSIDA: Bože, kako je to slatka rasejanost!
SAVA SAVIĆ: Jer mislim samo na vas. Ne umem ni o čemu drugom da mislim!
PERSIDA: Pa, ipak, moramo se malo trgnuti iz toga slatkoga zanosa, moramo misliti i na pripreme.
SAVA SAVIĆ: Da, i na to sam mislio. Štampao sam karte kojima objavljujem da smo vereni, a što se tiče moje i vaše krštenice, ja mislim nije potrebno da ih vadimo, verovaće nam valjda sveštenik da smo punoletni.
PERSIDA: I ja sam razgovarala sa bratom i svršila sam sve.
SAVA SAVIĆ: Razgovarali ste, dakle? Vidite, taj vaš razgovor sa bratom, to je upravo najglavnija priprema za svadbu. Ja mislim da gospodin ministar neće dopustiti da vi ostanete u ovom položaju, da budete obična đumrukdžika. Zamislite, molim vas, kad svadba prođe ulicom pa se ceo svet počne raspitivati: „Čija je ovo svadba?” — „Gospodin ministrove sestre!” „A za kog se udaje?” — „Za jednog đumrukdžiju!” Eto, recite sami, zar bi to dolikovalo? Druga bi to stvar bila, kad bi na pitanje sveta glasio odgovor: „Udaje se za sekretara ministarstva prve klase” Dozvolite, da bi to već odgovaralo ministrovoj sestri...
PERSIDA: Brat je rekao, mora još s vama o tome da razgovara.
SAVA SAVIĆ: Molim, ja volim ozbiljne razgovore, i ako je tu moj šurak gospodin ministar, mogli bi odmah da razgovaramo.
PERSIDA: Ovde je, ali radi nešto, ne smem ga uznemiravati. Malo docnije.
SAVA SAVIĆ: Docnije? To bih morao ponova doći, jer ja sam upravo pobegao iz kancelarije samo da vas vidim! (Uzima je nežno za ruku) Golube moj! (Ljubi joj ruku) Bože, da li će nam svet zavideti; voleo bih kad bi nam ceo svet zavideo.
PERSIDA: Srećnima se uvek zavidi!
SAVA SAVIĆ: Tako mi je teško odvojiti se od vas i zavući se u akta, u kancelariju. A verujte, nisam ni sposoban da radim što. Neprestano mi izlaze razne slike pred oči. Sve mi se čini kao da je već dan svadbe, lep prolećni dan. Čujem muziku i vidim već puno konjskih glava sa peškirima. Idem ulicom, a sve mi se čini kao da trče deca za mnom i viču: „Izgore, kume, kesa!” Pa onda, gde god vidim krevet, a meni se čini da je to bračna postelja, i hteo bih da legnem i sve tako neke čudnovate slike i misli.
PE RSIDA: Znam, znam, dragi moj; takvi su ovi čarobni verenički dani!
SAVA SAVIĆ: Zbogom! (Poljubi joj ruku) Kako mi je teško da se rastanem, kao da neću za po sata opet biti kraj vas? Ali, valja stegnuti srce kad je čovek u državnoj službi. Pozdravite moga šuraka, gospodina ministra, i recite jedno zbogom vašem vereniku, sekretaru ministarstva prve klase. Ne zaboravite, prve klase. Zbogom!
PERSIDA: Zbogom! (Prati ga do vrata držeći ga za ruku)
SAVA SAVIĆ (Ode).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|