Protekcija (komedija u pet činova)/18
XVIII
SVETISLAV, ADMINISTRATOR
SVETISLAV: Kako ti se dopada ovako zvaničan ispit?
ADMINISTRATOR: Porodična inkvizicija!
SVETISLAV: Šta ćeš? Al’ ipak ne treba starcima zameriti, Otac se plaši za svoju službu zbog toga što sam ja urednik Narodnog Prajatelja. Koješta! Otac je otac, a sin je sin; to nema nikakve veze među sobom. Zar ne?
ADMINISTRATOR: Al’ molim te, ti si zaboravio zašto si mene poveo?
STVETISLAV: Znam, da ti dam članak. Al’ eto, vidiš, kud možeš ovde da pišeš. Ja sam mislio samo da se pozdravim, Pa se zavučem u kakvu sobicu, ali ovako...
ADMINISTRATOR: Slušaj, daj mi makar početak da nosim, samo da slagači ne čekaju, a ti se posle zavuci gde god pa dovrši.
SVETISLAV: Dobro!... Evo, pokušaću da bacim samo nekoliko uvodnih fraza.... (Seda i piše).
ADMINISTRATOR: A kad da pošljem po ostatak?
SVETISLAV: Pst!... Da!... Hm!... Kazaćeš neka ode ko... neka ode za onaj trgovački izveštaj... Neka se ne prelama treća strana dok ja ne dođem, imam nešto da ispravim... Da!... Evo! (Ustane) Prepisao sam sebi poslednju rečenicu da mogu nastaviti. Nosi brže.
ADMINISTRATOR: Ama bolje bi bilo da pričekam da napišeš sve do kraja.
SVETISLAV: Ne ne, napisaću ja. Ne brini, napisaću. Idi ti, vidiš i onako da otac hoće sa mnom nešto da govori pa mu smetaš ti. Predstoji mi jedna porodična bura, ali to će brzo biti gotovo. Idi ti, idi odmah!
ADMINISTRATOR: Dobro! (Odlazi).
|