Prehvala/36

Prehvala
Pisac: Jovan Subotić
ČETRNAJSTI PRIZOR

ČETRNAJSTI PRIZOR
Pređašnji, Tomislava uvedu dvojica.

ŽUPAN:
Šta do Boga: ti si jako ranjen!
TOMISLAV:
Raniše me: al’ ću preboljeti
Tek kad tebe međ nama vidimo!
PREHVALA (tronuta):
Tomislave, zlo si prebledio!
TOMISLAV (slabim glasom):
Zrak radosti s tvoga dragog lica
I moje će skoro zažariti.
ŽUPAN (razširi ruke):
Kad i tebe u žlvotu vidim
Radost mi je cela i podpuna.
Hodi amo, mlađani junače,
Da te k srdcu prigrlim zahvalnom.
Od danas ćeš sinom meni biti
I zovi me svoim roditeljem.
A za tvoje svijetle zasluge
Poklanjam ti župu Ljubovičku,
Nek je tvoja i tvoga poroda
Dok ti bude roda i kolena!
TOMISLAV (s bolom u glasu):
Jedna ljubov k tvojoj dičnoj kćeri
Izvede me danas na boište;
Ona uli u mišcu mi snagu,
Te ti mogoh život sačuvati
Želiš li mi uslugu nagradit’,
Daj mi ćerku da mi bude ljuba;
Ne možem li tako učiniti,
Ostovi me da umrem u misli
Da će čista ljubovi suzica
Iz oka joj na grob mi kanuti!
(Posrne i metnu ga na stolicu.)
ŽUPAN (gledi na Prehvalu):
Kćeri, šta ću da mu odgovorim?
PREHVALA (odvažno):
Danas iišt’ mu odreći ne smemo!
ŽUPAN (uzme je i privede Tomislavu):
Za moj život lepši tebi dajem.
TOMISLAV (u izumljenju):
Prehvalo! (onesvestne.)
PREHVALA:
Jaoh, umre!
MILENA (cikne i hoće da padne, no prihvate je.)
ŽUPAN:
Skidajte mu
Brže oklop... (Skinu mu oklop.)
Taki po lekara...
Ova rana naglu smrt donosi!
(Svi se uzbune.)
PREHVALA (klekne do njega drži ga za ruku i plače.)
TOMISLAV (dođe k sebi, pogledi podugo Prehvalu i progovori):
Varam li se? Je si l’ ti Prehvalo?
PREHVALA:
Ja sam! ja sam! Ne varaš se!
TOMISLAV:
Dakle
I pak nije tek prazan san bio!
Sad ne marim neka odmah umrem!
PREHVALA:
Živi samo, ja ću ti životu
Put posuti mirisnom ružicom!
TOMISLAV (prigne se k njoj, tiho):
Govori l’ to ljubov il’ zahvalnost?
PREHVALA:
To govori verna zaručnica!
TOMISLAV (padajući u natrag na stolicu):
Zlobna sudbo, zar me za reč uze’?
Prehvalo! Oh! umirem!
PREHVALA:
Pomoz’te!
Pomažite!... eto već izdiše...

(Zavesa pada)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.