Prehvala/33
| ←Deseti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić JEDANAJSTI PRIZOR |
Dvanajsti prizor→ |
JEDANAJSTI PRIZOR
Pređašnji i BIGREN
(naglo uđe u najvećoj tugi):
Jao deco šta ćemo činiti?
PREHVALA:
Šta je, kneže! šta je s’ našim otcem?
Da ga nisu dušmani ubili?
BIGREN:
Da su!
PREHVALA:
Jao meni nesrećnici
Što ću čuti kad to Bigren želi!
BIGREN:
Pred gradom nam podižu vešala...
PREHVALA:
Strašni bože!
BIGREN:
U grad dovikaše,
Da će sada vešati župana...
PIJENA (baci se na stolicu i pokrije lice rukama.)
PREHVALA (u krajnjem odvojenju):
Moga otca!.. Puštajte me tamo!
(Poleti na vrata.)
TOMISLAV (uhvati je za ruku i zadržava je.)
PREHVALA (žestoko turajući ga od sebe):
Natrag!
TOMISLAV (odtisne je na stranu):
Ja ga idem izbaviti!
(Izleti napolje.)
PREHVALA (padne pa kolena):
Silni bože! Tebi se sve može!
Obazri se na srdce kćerino,
I smiluj se na suze odvojenja!
Ulij tvoju svemoguću snagu
U mišnce mladoga junaka;
Strah ugoni u prsa dušmana;
Izbavi mi dragog roditelja!
(Napolju čuju se trube i vesela krika vojnika.)
BIGREN (ode na prozor):
Sad Tomislav iz grada izleti,
Za njim momci sa krikom radosti.
(Ode.)
PREHVALA (ustane, Pijeni):
A sad hajdmo i mi na bedeme!
(Odu.)
|