Прехвала/34

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прехвала
Писац: Јован Суботић
ДВАНАЈСТИ ПРИЗОР



ДВАНАЈСТИ ПРИЗОР


МИЛЕНА (уђе):
Где је сестра! Нема је ни овде.
Дух њен незна за страх девојачки
Сигурно је на бедем отишла.
А ја ћу се ту богу молити.
(Клекне.)
Благи Боже, драги створитељу,
И Исусе, мили спаситељу,
Мајко божја пречиста Госпођо,
Свети Ђурђе и свети Никола,
И сви други Божји угодници
Смилујте се на младост његову,
(Устане и оде к прозору.)
Сад се бију! О како га беше
У оклопу дивно погледати.
Из очију севаше му муње,
А с образа живи пламен лиза.
Какву ватру ули у војнике...
Сви за њиме у бој поврвише...
Рањеници с постеље скочише,
Гладни своје јело оставише,
Сви одоше, ни један не оста!
(Чује се у граду радостна вика.)
Наши кличу: о тешке радости!
Сад ће нова слава га осути...
Идем и ја да га видит’ могу
Кад улезе у град победитељ...
(Пође.)


Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 134 године.