Pređi na sadržaj

Pokondirena tikva/16

Izvor: Викизворник

◄   Позорје 6. Pozorje 7. Позорје 8.   ►

Pozorje sedmo


FEMA, PREĐAŠNjI


SARA: Apropo, kako vas mogu nazvati, boginja, gracija, grafica ili baronica, ja ne mogu da se rezolviram.

FEMA: Komi fo! Ja ne znam šta vi s ovim želite kazati.

SARA: Ah, gledajte kako ste srećni, kako ste alaboner. Gospodin filozof, moj rođak, koji se u Parizu mogao oženiti, moj rođak, ja se dičim, sklonio se, hoćete li moći pogoditi? Sklonio se ...

FEMA: Uzeti moju kćer ...

SARA: O, manite frajlicu, ona je jošt zelena.

FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; žao mi je što se i nazvala mojom... ali neka ... šta su se gospodin filozof sklonili?

SARA: Gledajte kako je divno, ja vas mogu pozdraviti le bon ton, vi ste supruga gospodina filozofa.

FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.)

SARA: Hoće da padne u nesvest. Friško hofmaniše tropfn (uzme staklo s pendžera i prinese joj k nosu).

FEMA: (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesa vladaju?

SARA: Ni moja grofica nije mogla bolje.

FEMA: (stavi se u drugu pozituru): Gospodin ot filozof, dakle, vi zacelo mislite?

RUŽIČIĆ: Ja s oblaka silazim i tebe za mene nalazim.

FEMA: Oh, oh! (Lagano Sari) Kako se francuski uzdiše?

SARA: Alaboner.

FEMA: Alabunar, alabunar, gospodin filozof, ja sam slaba, neću moći ...

SARA (lagano): Nemojte se ustezati da se ne rasrdi.

FEMA: (naglo): Hoću, gospodin vilozov, verujte hoću. J"a sam vam samo htela pokazati kako noblesi rade, no ja hoću ... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest kad pomislim kako će oko mene moje komšinice puziti, kako će me nazivati milostivom gospojom filozoficom, a ja ću njih preko gledati, da pokažem da sam veća od njih.

SARA: Mi ćemo se svaki dan na četir' konja voziti.

FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Ko si ti? - Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? - Nesam. Marš ispred mojih očiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja.

SARA: Vidite vospitanije?

RUŽIČIĆ: Koja nju u voshištenije dovodi, jest blagodetelna muza. Mi ćemo neprerivno u sodružestvu boginja i gracija biti.

FEMA: Ja ću biti s njima "per tu".

SARA: Pravo, pravo!

FEMA: Kako se kaže francuski draga?

SARA: Ma chère.

FEMA: Kad ih zapitam kako ste mi, ma šere, kako ste spavali, kad ćete u špancir, ko vam je pravio kur.

RUŽIČIĆ: Ne larmaz. Ljubimac muza i gracija jest samo Apolo.

SARA: I mi njene drugarice, pravo, pravo, pravo.

FEMA: Pa kad donesu punča, limunade.

RUŽIČIĆ: Parastok; nema tamo punča; nektar i amvrozija.

SARA: Punča, mon frer, punča, auspruha, tokaera, limunade, barbarasa, remarkabl! To ćemo i danas imati, je l' te, gospoja ot Mirič, i gospodin će filozof s nama ručati?

FEMA: Mekarabl, ja ću taki rebarbarasa spraviti.

SARA: Pravo, pravo! (Na uvo.) Ali hoće li mladoženja kakav dar dobiti?

FEMA: Alabunar, od moga pokojnog muža ostalo je dosta stvari (načini smešan kompliment i otide) SARA: No, kako vam se dopada?

RUŽIČIĆ: Zla volšebnica pretvorila je lepotu Helene u rugotu Hekube.

SARA: Vidite, kolika i kakva razlika između nje i njene kćeri.

RUŽIČIĆ:

Dođe milo vreme
Da volšebnica breme
Sa Hekube svuče
I u graciju obuče
Tada će (hm) sunce
Sjajno svoje lice,
U Helene oku
U visprenom skoku
S radostiju gledat
Zadovoljstv' osećat.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.