Покондирена тиква/17

Извор: Викизворник

◄   Позорје 7. Позорје 8. Позорје 9.   ►

Позорје осмо


ФЕМА носи бурмутицу и сат, ПРЕЂАШЊИ


ФЕМА: Господин вилозоф, ви сте мој, и Ја сам ваша Ово је президент што вам носим Истина, могло би и друго бити него бурмутица и сат, али он ће показати колико пути куца срце кад хоће да буде венчање

САРА: (пљеска рукама): Право, право; то је виц, то је нобл

РУЖИЧИЋ: (скине с врата мараму и почне нагло доле и горе ходити)

САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке?

РУЖИЧИЋ: (Једнако ходи никога не гледајући)

ФЕМА: Он се ваљда штогод срди.

САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање? (Ухвати Ружичића за руку) Мон фрер, где сте ви?

РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на врх Хеликона

САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму?

РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело па се у облаке диже да се наслаждава.

САРА: Мон фрер, у облаку нема овако лепог сата и бурмутице.

РУЖИЧИЋ: (Феми, која му исте ствари пружа):

Благодарности благи знаци
Солнцу јесу подобни,
С благодатни које зраци
Тму од света прогони.
Скроб и туга ишчезава
Равње свака со света,
Љубов тепла где почива,
Пријатељство где цвета * Из књиге под заглавијем Статустическо описаније Србије

ФЕМА: Забога, какве небеске речи!

САРА: Право, право зато се он замислио Видите, мадам де Мирич, шта мислите сада?

ФЕМА: (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем

САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич? Мушки пред женскима клече

ФЕМА: Ово није човек, ово је вилозов; овако слагати речи.

САРА: Мон фрер!

РУЖИЧИЋ: Тако је Леда пред Јовишем у страхопочитанију клечала кад је његову силу искусила

САРА: Госпоја от Мирич, молим на једну реч

ФЕМА: Заповедајте.

САРА: (Не би шкодило кад би у кујну отишли да видимо шта се ради; да се не пресоли супа, да се сарма како треба запржи, да не прегоре печење)

ФЕМА: (О, из драге воље, ако заповедате.)

САРА: (Ружичићу, који се, међутим, пустио у мисли): Мон фрер, скоро је подне, ми идемо да уредимо, ви, међутим, дођите

ФЕМА: Заповедајте, алабунар (отиду)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.