Pešlovi i prepelica
| ←Petao, pas i lisica | Pešlovi i prepelica Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Petao, lisica i kokoške→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Neko imađaše dva petla, pak kupi i prepelicu pripitomljenu i pusti ju među njih. Ovi je počnu kljucati i terati koji s jedne koji s druge strane. Bedna prepelica sakrije se negde i počne oplakivati zloščastije svoje, koje je dovelo tuđu među tuđe, gdi je ne mogu trpeti. A kad malo počas upazi i petlove gdi se počnu derati i tuđi, uteši se govoreći: „Međer su ovi zli i prokleti koji i sami sebi oči vadu”.
Nek se ne uzdamo da ćemo ikada mira i pokoja s onima moći imati koji između sebe nisu kadri u miru i slogi živiti. Ko će se u one ljude pouzdati koji živu s srodni svoji u mrzosti, vraždi i neslogi? Koji se između sebe ne ljube i ne počituju, ludo se uzdaju da ćedu ih drugi ili ljubiti ili počitovati. Zlaje ptica koja svoje gnjizdo skvrnavi! Razuman i vredan čovek kad misli gdi među strane da se namesti, on najpre ište da sazna kako oni ljudi među sobom živu.
U celoj Albaniji nećeš učena čoveka naći, zašto tu sva mudrost i dostojinstvo u puški i handžaru stoji. Zemlje prekrasne, ljudi zdravi, hrabri i prirodno hitri i ostroumni, no koja polza kad su im sva ova prekrasna darovanija jestestva iz detinjstva na zlo okrenuta i upućena? Teško tu onom ko je miran i dobar! Svaki čas mora svaki gotov biti ubiti, ako nije rad ubijen biti. Oteti, upaliti tuđa sela, razgrabiti, ubivati, to su njihovi vsegdašnji i najmudriji razgovori. Mesta velikoljepna, štono reč — raju podobna, a u njima ljudi divji zverovi. Gdi je najveća svoboda, tu je najgore smuštenije, jer je svoboda bez mudrih zakona i pravljenija divja i zverska. Varvari varvare i neučeni neučene nikad nisu u dobar poredak doveli i postavili. Hoće se prosvešten vladjetelj i silni zakoni.
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|