Петао, лисица и кокошке

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петао, лисица и кокошке
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


У одсуствију петла види лисица много кокоши у једној авлији, и не смејући ту на њих ударити, каже им кроз плот да је мир учињен међу свом животињом, и да се сад не имају бојаши кокоши лисица, да могу слободно по пољу шатати. Радо и весело оне чују то и пођу, кад ето ти петла. Пита их: далеко ли мисле. Кажу му ове све што су чуле. „Видиш да сте луде, праве кокошке без мома! Које икада дo данас чуо да ће лисица што дoбpo казати кокошкама?”

Наравоученије

„Tων κακών και πονηρών κάκισται εστίν αι συμβούλαι: Злихи лукавих злејши јесу совјети."

Учени и разумни неће ми за педантичество (гордост о науки) примити што ови совјет често пофторавам. Свим нам је познато да у неке погрешке посведневно падамо, чрез њих страдамо, и опет се од њих довољно не можемо сачувати, а то јест: совјет и увјештаније лукавих и користољубивих људи. Много пута добри човек и љубезни пријатељ може нам из незнања недобар совјет дати. О оваком се овде не говори: њему није за зло примити, он нити је мислио нити је имао намјереније да нас превари, но, сам у превари будући, с најбољим својим срцем и намјеренијем морао нас је преварити. Овде се говори за оне који за своју корист, за лукаву, што зову, политику, из злобе и лукавства, с намјеренијем и са знањем, дају нам таке науке|и совјете како ћеду нас лакше куд они хоћеду за нос вући.

А да како ћемо их познати? Имајмо само јестествени здрави разум, пак ћемо их ласно сазнати. Расудимо какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да љубе ближњега свога како себе. И ако су такови, у добрим смо рукама, увјеравајмо се им без сумњенија. Ако ли их познајемо за двоструке, фалишне, користољубиве, чувајмо их се колико више можемо. Ако ли пак не познајемо ни њихову доброту ни злоћу, ни разум ни неразумије, остаје нам да исљедимо њихова намјеренија и да се известимо зашто нам они таки совјет дају а не другојачи. Здрави разум и проницателно расужденије благородни је и прекрасни дар божји, о којему смо дужни док смо год живи старати се у совершенство га доводити, и без њега нити мислити што ни творити.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.