Петао, пас и лисица

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петао, пас и лисица
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Петао и пас велики путовали су скупа. Омркну на пољу и нађу велики храст, шупаљ. Петао се попне на гране, а пас легне у шупљину за преноћити ту. У ноћи, петао по својим обичају запоје. Лисица чује и прштрчи ту; но видећи га на висини, каже му да је она oд старине имала велико пријатељство с његовим родом, и да би paдa и с њим загрлити се и поцеловати. „Ја сам томе врло paд, дражајшаја лисице”, — одговори петао — „но уђидер у шупљину и пробуди вратара мога.” Уђе ова. „Хе, ко ту спава” викне. Скочи пас на њу, шчепа је за гркљан, и учини конац пријатељству.

Наравоученије

Кад год ко с лукавим и злим има што распачавати, нека гледа да га замрси јошт с ким који га је кадар научити памети. А док се ко види слабији од свога противоборца, нек се с њиме не хвата за перчин.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.