Lav i miš i lisica

Lav i miš i lisica
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Lav u svojej pešteri spavaše. Dođe miš i pretrči mu preko šije: trgne se lav i skoči iza sna. To gledajući lisica spolja, načne mu se posmejavati govoreći da on, lav budući, miša se boji i plaši. „Ne bojim se ja, — odgovori lav — što je god miševa, ali ja neću nipošto da se taj običaj uvodi: kad ja spavam da se oni meni preko šije utrkivaju; neka trče kud su i pre toga; široko im polje.”

Naravoučenije

Zlim običajem valja na svaki način ispočetka protivstajati, da se ne uvode i ne ukorenjavaju: zašto kad se već uvedu i utvrde, silom i na sramotu hoćedu da se za zakon drže i počituju. Evo šta prostota i sujeverije viče: „Tako su naši stari činili, tako hoćemo i mi!” No ovo u svačem nimalo ne valja. Naši su se stari pre nekoliko stotina godina klanjali Davoru i Koledu kao svojim bogovom, kojih se sad jedva ime gdi čuje. Naši su stari za mnoge kojekakve posle ljuto postradali: je li dakle pravo i pametno da i mi u njima ostajemo i stradamo? Nipošto! Kad bi ljudi sve jednaki ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio. Razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili (što je verojatnije) ako se ne poboljšavaju, a oni idu sve nagore.

Ovo dobro da primetimo: dok se god jedan narod nahodi u prostoti, on je u sostojaniju detinjstva, zašto detetu je prirodno da je prosto; ali ovo mu ne biva iz dobrote njegove, nego iz neznanja i neiskustva. Na isti dakle način, kako god dete: koliko više rasti, sve to većma biva ili pametnije i bolje, ili luđe i gore: ako se na dobro upućuje, nastavlja, uči i prinuđava, s vozrastom rasti u njemu razum i dobrodjetelj, i tako malo pomalo postane čovek blagonaravan i soveršen, blagopotreban sebi i drugim. Ako li pak živi i rasti svojevoljan, neobuzdan, raspušten, a najpače s stroptivim društvom koji mu svaki dan daju razvraštene primere, biva dan o dan gori i opačniji. Podobnim obrazom biva i s celi narodi. Ispočetka su svi prosti, pak ako se črez dobre običaje i zakone na dobro upute, idu i napreduju sve k to većem soveršenstvu i blagosostojaniju; ako li se upute na krivo i na zlo, a oni iz prostote dođu u varvarstvo, glupost, sujeverije i u svako zlonaravije. Zašto su Albanezi od toliko stotina godina sve aramije i ubice? Ni zašto drugo nego što ostaju kao su im i stari; i — što je opačnije — malo pomalo bivaju sve to gori, dok god ko pametan njima ne oblada, pak onda one koji ne budu hoteli od zla prestati — sve poizveša, a ostale uputi na dobro i prinudi ih da živu mirno i pametno i da budu blagopolučni.

Da je Veliki Petar hoteo da njegovi Rosijani ostanu kako su im i stari bili, oni bi bili i danas kao Tatari; ali je bogoprosvešteni monarh znao da to ništa ne valja, uveo je nove običaje, nauke i zakone, i zato je Rosija danas tako slavna. Svi Evropejci da su hoteli ostati kao su im stari bili, bili bi i danas idoloslužitelji, a ne hristjani; varvari, a ne prosvešteni i blagoupravljajemi narodi.

Iz ovoga, dakle, što sam rekao, i najmanje dete može poznati kolika je potreba otličavati zle običaje i nevaljale od dobrih i poleznih. Premudri Tvorac ovo je vložio i usadio ujestestvo vešti: da što je god uprav polezno i za vsegda polezno, to je i dobro. Kako hoćemo dakle da poznamo je li jedna stvar, ili delo, ili običaj, dobar, prvo ispitajmo na što je blagopotreban i polezanj. I budući da je ovde slovo o običaji zli ili dobri, ispitavajmo ih i rasuždavajmo o njima: i koje poznamo da su nepotrebni i ni na što polezni, odmećimo ih, ako su čak od Metusalova vremena; a dobre samo uzdržavajmo, i utverždavajmo, i nove koje poznamo za polezne uvodimo i uzakonjavajmo. I tako postupajući i napredujući, iz prostote i detinjstva nećemo doći u varvarstvo, koje je mnogo gore od detinjstva, no u vozrast muža soveršena i ukrašena razumom i dobrodjeteljiju, i zaslužićemo mesto među slavnim i prosveštenim nacijama Evrope.

Izvori

Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.