Јагње и курјак

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јагње и курјак
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Јагње, бежећи oд курјака, за утећи и избавити га се, прибегне у један храм богова. „Зло си прибежиште нашао”, — рече му вук. — „Како те ту попови нађу, заклаће те на жертву боговом. „Волим“ — одговори јагње — „боговом жертва бити, него твојим кровожаждуштим чељустима храна”.

Наравоученије

Умрети, мало пре или после, сви морамо; али кад је ко принужден пре времена живот оставити, барем нек се стара како ће се с њим најславнијим начином растати. Ово се говори за оне који за показати се само да су храбри јунаци не маре на који ће начин погинути, а ово је сасвим лудо и бесловесно. Велика је различност: законо и праведно за отечество војујући кров пролити, или само за инат, за бесловесну јарост и устремљеније, или у крађи и лупештву живот изгубити. Прво је дело похвално, витешко и славно; а фторо је толико колико на вешали висити и скупа са животом чест и душу своју изгубити. Худа и луда мњенија они људи о храбрости и јуначеству имаду који мисле да се то само у том состоји за живот свој не марити, и с једнаком будалаштином или убију или убијени буду. Човек који зна да без узрока ни коња, ни вола, ни пса не ваља живота лишити, може ли тако зверонараван, луд и бесан бити да свој или подобнога себи човека живот за багателу вмењава и држи?

Погани су, проклети и вечне срамоте достојни неких места обичаји гди, за осве тити крв једнога, оде нечовек пак убије другога који томе ништа није крив. Ова се љута и проклета дела онде творе гди нејма добрих закона ни управљенија. Људи! Људи! Хоћете ли кадгод на небо погледати и помислити да је бог над вами, који вас гледа и види, и који ће вам судити? Је ли могуће да је од толико стотина година међу вами христјански закон, и да јошт не знате да онај који није кадар и неће и свом непријатељу и злотвору простити, нити је, нити може бити христјанин? А у време мира кров чловеческу пролити и живота га лишити, — такови нити је кад веровао нити верује Христа, но самога дијавола, коме с такови дели служи. Ево речи самога Спаситеља Христа: „Творјај дјела дијавоља от дијавола јест!” Која полза речма називати се христјанином, а дели служити самоме сатани?

Дакле, они који су такови, или нек престану од такових проклетих и вражјих обичаја и дела, и нека уведу између себе поредак, законе и суд, или барем нека не лажу, него нека се и словом Христа одреку, којега просвету, науку и правду нити слушају нити познају. Они кад се међу собом поздрављају, веле један другом: „Светао ти образ!” Ово је прекрасни поздрав! Али ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и друге лупешким начином убијају, они су за вешала. А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси! Њему је црн образ пред људма и пред богом, и он је нитко и ништо, и поганин. Али ће се покајати? Онај покајати кога је срце тако опогањено да у време мира човека може убити, — никад довека! Он не зна шта је покајаније, него само у време болести лаже, и хоће бога да превара. Но мисле такови да су храбри јунаци. И у томе се љуто варају, нити знаду што је право, разумно и поштено јуначество. Како ће бити јунак онај који није кадар с собом владати, с разумом и памећу себе зауздати, и праведно и поштено на свету живити? Његово је јуначество скотско и зверско како свију арамија, лупежа и пустахија.

Ако, по случају, ова књига и међу те људе дође гди се вишеречени зли обичаји јоште находе, нека не приме ове речи они који су међу њима поштени, разумни и добродјетељни, и себи на бешчестије и укореније: ово се само за зле разумева и говори. Ја сам живио с њима, и знам да се находе између њих премноги благородномислећи, препоштени и славни људи, које ја високо почитујем и више љубим него они могу себи представити. И опет: за зле се ово говори, за које и свето Евангелије овако говори и пише. Дакле, за живога бога, поредак уводите међу се, изберите себи поглавара и дајте себи законе добре, по којима ко се год не буде владати и управљати, да се с судом наказује, а не без суда и како ко хоће и може. И на ови начин, уверени будите да ћете бити дика и слава нашега рода и имена, и тада биће вам пред богом и пред светом светли и пресветли образ, и бићете управ свободни, храбри и славни народ; које вам жели срце и душа моја од благога бога довека.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.