Kraljica Jakinta/52
| ←Sedmi prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
DRAGILO (dođe):
Svetli kralju, glao iz Raške dođe...
ĐORĐE:
No hoće li doći nam Gradinja?
DRAGILO:
Brat mi za sad neće dolaziti,
Već nas k sebi poziva... No šta je
To kraljici? Svijetla gospođo!
Od kud oblak na tom lepom licu?
Pa i ti si nešto setan, kralju!
Šta vam zbi se? Kaž’te vernom drugu!
Kazuj, gospo! Pa neka za tugu
Tvoju trava na dnu mora raste,
Ja ću ti je od tuda doneti,
Ako samo živ se mogu vratit’.
KRUNOSLAVA (pruži mu prijateljoki ruku):
Lepa t’ hvala, mladi kneževiću!
Tugu moju može razblažiti
Samo verno prijatelja čustvo,
A to u tvom blista se šogledu.
DRAGILO (s vatom kralju i kraljici):
U Dragila oseća i ruka.
Kaž’te samo, ako što vam treba,
Ni brat više učinit’ vam neće.
ĐORĐE:
Za sad možeš na miru ostati.
Ona tuga na licu kraljice
Tkanica je od dve tanke senke,
Kojih jednu prošlost dobacuje,
A u drugoj budućnost prozire.
(Kraljici).
Hajde, draga, u tvoje odaje,
Setnom srdcu mir najbolje godi...
(Dragilu).
Sa tobom ću posle govoriti,
Sad kraljicu mater očekujem.
DRAGILO:
Idem dakle i s Bogom ostajte! (Ode.)
KRUNOSLAVA (gledeći za njim milostivo):
Verno srdce u tom bije knezu...
ĐORĐE: (Odvede je do vrata na desno i ova otvori, kraljica uđe sobu, a kralj se strastno natrag vrati):
Ona vatra u njegovim rečma...
Ona nežnost u njenom pogledu...
(Bori se u sebi).
Nedaj, bože , da bude istina...
Strahovita biće mi osveta.
|