Краљица Јакинта/53
| ←Осми призор | Краљица Јакинта Писац: Јован Суботић ДЕВЕТИ ПРИЗОР |
Десети призор→ |
ДЕВЕТИ ПРИЗОР
КРАЉИЦА ЈАКИНТА (уђе и видећи сина у каквом је разположењу рекне за себе):
Љут је нешто?... у толико боље!
(Гласно.)
Данас ниси добре воље, сине!
ЂОРЂЕ:
Ако си ког клати наумила,
Сад говори, зашт' сам баш том вољан!
ЈАКИНТА (пружи му лист хартије):
А ти ииши на овај лист имо.
ЂОРЂЕ (прочитавши. — Зачуђен):
Да затворим Драгила и Грубешу?
(У сумњи).
Мати, хоће л’ то на добро бити?
ЈАКИНТА:
Код онога, што се чинит’ мора.
Једно само мора да се пита:
Како да се, и што прије, сврши!
ЂОРЂЕ (не одлучује се):
ЈАКИНТА;
Што се мислиш? Видиш да се само
О том ради, да шкодит’ не могу!
ЂОРЂЕ:
Сутра, мати! Дај да се промислим!
ЈАКИНТА:
Сутра? Ко зна, где су они сутра!
Пиши име, док још штогод важи!
ЂОРЂЕ (погледа је, па онда приступи к столу и пнше):
За Драгила толико ми није...
Ал’ Грубеша ништ’ ми не учини.
(Савија .лст и даје га матери.)
Слободу им овим ти предајем,
Ал’ главе им себи задржавам.
ЈАКИНТА (примајући лист):
Сад још једно. Има једно име
Које ваља из живих брисати.
ЂОРЂЕ:
Ти си ноћас зло спавала, мати!
Казуј, ко ти то сувише живи?
ЈАКИНТА:
Михајло!
ЂОРЂЕ (тргне се):
Мали Михаило ?
Син краљичин...
ЈАКИНТА (одсечно):
Не смије живити!
ЂОРЂЕ:
Шта ће на то рећи Крунослава?
ЈАКИНТА:
Срећа куће и за њу је закон!
ЂОРЂЕ:
Ја не видим, да то бити мора!
ЈАКИНТА:
Ал’ ја видим!
ЂОРЂЕ:
Да сад бити мора!
ЈАКИНТА:
Пре Драгила и Грубеше мора
Михаило с пута уклонит’ се.
Ови сами морају га осудит’!
Разумеш ли сада?
ЂОРЂЕ (гледи матер, сажмевши рамени):
Нека буде!
Али шта ће бити с Крунославом?
Како ћу јој пред очи изићи?
ЈАКИНТА:
Пусти мени, да по вољи радим,
Па и за то ја ћу постарат’ се.
Ја ћу сутра тајно држат’ веће,
А ти пођи у Дукљу с краљицом. (Оде.)
ЂОРЂЕ:
Кад налази она да бит’ мора:
Онда несме бити другачије! (Оде.)
|