Краљица Јакинта/52

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ОСМИ ПРИЗОР

ОСМИ ПРИЗОР

ДРАГИЛО (дође):
Светли краљу, глао из Рашке дође...
ЂОРЂЕ:
Но хоће ли доћи нам Градиња?
ДРАГИЛО:
Брат ми за сад неће долазити,
Већ нас к себи позива... Но шта је
То краљици? Свијетла госпођо!
Од куд облак на том лепом лицу?
Па и ти си нешто сетан, краљу!
Шта вам зби се? Каж’те верном другу!
Казуј, госпо! Па нека за тугу
Твоју трава на дну мора расте,
Ја ћу ти је од туда донети,
Ако само жив се могу вратит’.
КРУНОСЛАВА (пружи му пријатељоки руку):
Лепа т’ хвала, млади кнежевићу!
Тугу моју може разблажити
Само верно пријатеља чуство,
А то у твом блиста се шогледу.
ДРАГИЛО (с ватом краљу и краљици):
У Драгила осећа и рука.
Каж’те само, ако што вам треба,
Ни брат више учинит’ вам неће.
ЂОРЂЕ:
За сад можеш на миру остати.
Она туга на лицу краљице
Тканица је од две танке сенке,
Којих једну прошлост добацује,
А у другој будућност прозире.
(Краљици).
Хајде, драга, у твоје одаје,
Сетном срдцу мир најбоље годи...
(Драгилу).
Са тобом ћу после говорити,
Сад краљицу матер очекујем.
ДРАГИЛО:
Идем дакле и с Богом остајте! (Оде.)
КРУНОСЛАВА (гледећи за њим милостиво):
Верно срдце у том бије кнезу...
ЂОРЂЕ: (Одведе је до врата на десно и ова отвори, краљица уђе собу, а краљ се страстно натраг врати):
Она ватра у његовим речма...
Она нежност у њеном погледу...
(Бори се у себи).
Недај, боже , да буде истина...
Страховита биће ми освета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.