Istočne pesme/10
| ←Istočne pesme/9 | Istočne pesme Pisac: Mirza Šafi Vazeh, prevodilac: Simo Popović 10. |
Istočne pesme/11→ |
| Proleće. |
Kada sunce po bregovi sine,
I proleće zamiriše svetom;
Kad s’ ogrnu brda i doline
Mekom travom i mirisnim cvetom;
Doline i breg
Kad ostavi sneg,
I prestane ciča, vetrovi, oluje;
Tad se uvek čuje,
Od zemljice mile
Do nebeskog sjaja:
O proleća bajna!
O miloga raja!
Ledna brda kad sunce pripeče,
Zelenilo povrati se gori,
Žubor-potok iz brda poteče,
I slavujska pesma se zaori;
Ta kad padne gaj,
U mek zagrljaj
Sunčeva osmejka, nebeske miline,
S brda i doline
Tad se uvek čuje,
Do nebeskog sjaja:
O proleća bajna!
O miloga raja!
O, pa sunce, moj jedini raju!
U proleće i ono je bilo:
Kad mi u tvom mednom zagrljaju
Prve slasti srce okusilo.
Slavujaka roj
Orio se poj.
Hlađan izvor lako rominj’o po gori,
A pesma se ori
Sa vesele zemlje
Do nebeskog sjaja:
O proleća bajna!
O miloga raja!
Izvor
[uredi]1866. Vila. Godina druga, broj 4, str. 49.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Simo Popović, umro 1921, pre 103 godine.
|