Источне песме/9

Источне песме
Писац: Мирза Шафи Вазех, преводилац: Симо Поповић
9.

А што ми се бојиш, лане?
Куд си пошла? стани туди!
Пусти пољуб нека плане,
Да не пукну моје груди.
Пусти жеље срца мога,
Не буд’ срца каменога!
Та и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

Алах, коран, светиње су,
У срцу ми тако пише;
Ал’ спрам тебе ништа несу,
Тебе љубим много више.
Неком нешто даде алах,
Мени љубав — баш му хвала!
Та и старе књиге веле
Да јој љубим груди беле!

Ако ли те љубав мори,
Терај тугу гадног створа,
Јер к’о што ме боже створи
Право срцу бити мора.
Та док знадем живот, себе,
До века ћу љубит’ тебе!
Јер и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

После овог земног века
Ако мислиш видет’ рада,
О, смилуј се на менека
И мог тешког уздисаја!
Туђу љубав ти не тражи,
Него моје прими дражи.
Јер и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

Ево песме раздрагане,
Послушај јој миле гласе;
Та од раја, слатко лане,
Спрема оне слађе часе.
Нек те служи небо гори,
О љубави сад ми збори.
Јер и старе књиге веле
Да ти љубим груди беле!

К’о у зору када благу
Дигну чаше бај-ружице,
Тако нека моју драгу
Моје песме дирну жицу.
У песми је мојој сила
С којом ме је задобила.
Ал’ и старе књиге веле
Да јој љубим груди беле!

Извор

1865. Вила. Година прва, број 28, стр. 345-346.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 103 године.