Zla žena (J.S.Popović)/16
| ◄ Pozorje 3. | Pozorje 4. | Pozorje 5. ► |
POZORIJE 4.
PERSIDA, PREĐAŠNjI
TRIFIĆ: Devojko, gledaj dobro ovu ženu.
PERSIDA: (Ista naša gospođa).
TRIFIĆ: Sad kaži: gdi ti je gospođa?
PERSIDA: Izvela se na karuca.
SULTANA: Nisam se ja izvela.
PERSIDA: Ta ti i nisi.
TRIFIĆ: Ovo je tvoja gospođa.
PERSIDA: I — hi! hi! (Smeje se.) Takva gospođa mogu i ja biti!
SULTANA: Ih! (Cikne.) Strvino ženska! (Poleti joj, Trifić je zadrži.)
TRIFIĆ: Oho, draga moja, treba da znaš da si u tuđoj kući. (Dobro je kad je i sluge ne poznaju, tako će viditi da nije šala, pak se može kako popraviti).
SULTANA: Orjati, ja sam u mojoj kući.
SRETA: Vidite, gospodine, tako me po ceo dan jede. Ali sad ću ja načiniti razlaz. (Izvadi kaiš.) Kući!
SULTANA: Slatki Sreto, budi barem ti pametan.
SRETA: Ja sam pametan, ali ti si luda. Kući!
SULTANA: Okani se, Sreto, mene, molim te, kao mog brata!
SRETA: Ni reči više, nego kući!
TRIFIĆ: Stante, evo dolaze karuce. Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena.
SRETA: Ja sam moju izrovašio, te će pamtiti dok je god živa.
SULTANA (pipa se po leđi): Ah!
|