Ženidba i udadba/6

ODJELENIJE PRVO

UGLED 6.

DEVOJKA (donosi na služavniku slatko i rakiju i poslužuje PROVODADžIJU).

PROVODADžIJA: Dobro zdravlje i sreću. Da Bog dâ da se poznamo i bolje!

OTAC: Da Bog da!

MATI:

DEVOJKA (mladoženji): Izvolte.

MLADOŽENjA: Ja blagodarim! Rakije nikad ne pijem.

DEVOJKA: Ali malo slatkog. (Mladoženja uzima.)

PROVODADžIJA (ocu i materi): Ja bi molio, to jest, na dve-tri reči.

OTAC: Zapovedajte. (Odu svi troje u drugu sobu. Devojka ostavi služavnik na astal, pak sedne spram mladoženje.)

DEVOJKA: Lepo vreme imamo.

MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde?

DEVOJKA: Dosta rđavo.

MLADOŽENjA: Imate li lepi balova?

DEVOJKA: Ne baš; znate, muzika nam ne valja, a društvo bi prilično bilo.

MLADOŽENjA: To je najgore kad muzika ne valja:

DEVOJKA: O, znate, tako ferhuncuju da se čovek smejati mora. Wir ha’m eіnen wahren Juckѕ mіt іhr.

MLADOŽENjA: Vi dobro nemecki govorite.

DEVOJKA: O molim, vi me bešemujete. Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn:

MLADOŽENjA: A, to se ne može kazati.

DEVOJKA: Kakvi su kod vas balovi?

MLADOŽENjA: Vrlo lepi.

DEVOJKA: A vi imate i muziku lepu?

MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena.

DEVOJKA: O, to ja mrzim! Ne može, znate, čovek ni da se okrene, osobito kad je malo veće društvo. I kod nas nije tako velika, al je opet prilična, i slabo se kad i napuni.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.