Женидба и удадба/6

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО

УГЛЕД 6.

ДЕВОЈКА (доноси на служавнику слатко и ракију и послужује ПРОВОДАЏИЈУ).

ПРОВОДАЏИЈА: Добро здравље и срећу. Да Бог дâ да се познамо и боље!

ОТАЦ: Да Бог да!

МАТИ:

ДЕВОЈКА (младожењи): Изволте.

МЛАДОЖЕЊА: Ја благодарим! Ракије никад не пијем.

ДЕВОЈКА: Али мало слатког. (Младожења узима.)

ПРОВОДАЏИЈА (оцу и матери): Ја би молио, то јест, на две-три речи.

ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.)

ДЕВОЈКА: Лепо време имамо.

МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде?

ДЕВОЈКА: Доста рђаво.

МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова?

ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.

МЛАДОЖЕЊА: То је најгоре кад музика не ваља:

ДЕВОЈКА: О, знате, тако ферхунцују да се човек смејати мора. Wir ha’m eіnen wahren Juckѕ mіt іhr.

МЛАДОЖЕЊА: Ви добро немецки говорите.

ДЕВОЈКА: О молим, ви ме бешемујете. Іch bіn eіne Deutѕchverderberіn:

МЛАДОЖЕЊА: А, то се не може казати.

ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови?

МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи.

ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу?

МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена.

ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим! Не може, знате, човек ни да се окрене, особито кад је мало веће друштво. И код нас није тако велика, ал је опет прилична, и слабо се кад и напуни.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.