Женидба и удадба/7

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО
◄   УГЛЕД 6 УГЛЕД 7. УГЛЕД 8   ►



УГЛЕД 7.



ПРОВОДАЏИЈА, ОТАЦ И МАТИ ВРАЋАЈУ СЕ.

ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест?

МЛАДОЖЕЊА: Мало.

ДЕВОЈКА (изиђе напоље).

ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!

МАТИ: Бре добра ми је, сирота, и паметна, а радена, радена - ја не знам, откад је мало одрасла, сасвим сам одморна.

ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли. Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити. Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то јест, нудили, но ја како познајем и њега и вас, мислим, то јест, да је за њега најбоља прилика, то јест, ваша кћи: зато сам га, то јест, овамо и довео.

ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено.

ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити.

ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено.

ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка?

МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.

ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А?

МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце.

ПРОВОДАЏИЈА: Е, шта ћемо више, то јест.

ОТАЦ: Кад је тако, нега Бог благослови. Ајде, жено!

МАТИ: Опростите, богме нисмо се надали па девојка није ни преправна, а и млада је јошт.

ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.)

ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе.

МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!)

ПРОВОДАЏИЈА: Као што ја момка познајем, није лепо да га у очи фалим, а чућете, то јест, и од други како је добар, вредан и паметан. Не зна вам тај шта су кафане, шта су карте и друга ђаволства, то јест.

МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема.

ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека.

ПРОВОДАЏИЈА: Видићете и знам да ћете ми благодарити.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.