Divji vepar i lisica
| ←Pticolovac i kos | Divji vepar i lisica Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Satir i čovek→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije i primečanije. |
Divji vepar oštraše zube pod jednim hrastom, a lisica ga pitala misli li se s kim boriti te oštri zube. „Ne mislim,“ — odgovori on — „ali ako dođe do nevolje, bolje nek' su gotovi.“
Blaženstvo bi bilo na svetu da se može da čovek o zlu ni misli, ni govori, niti piše. Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji! Ali dok god ima zla na zemlji, oni koji pišu moraće o njemu pisati, samo s tim namjerenijem da se istrebljuje koliko se više može. A tada će se najpre početi istrebljavati kad svaki počne od sebe i od svoje kuće. Ko hoće da su mu drugi pravedni, neka i sam takov k njima bude. „Jelika hoščete da tvorjat vam čelovjeci, tvorite i vi im podobnaja”, uči nas naš nebesni učitelj.
Ja ne smećem s uma kako nam je tegotno i dosadno kad nam ko često to, pak opet to kaže. Mi onda ako i ne smemo, ili nam je žao reći mu, ne možemo da ne mislimo: „Ta gdi ti je pamet? Pomagaj! Kazivao si nam to”. Ili: „Govori što drugo, ili se smiluj pak ćuti i ne davi nas.” Obače o dobrodjetelji i o blagorazumnom vladanju često napominjati i govoriti sasvim je otlično od višerečenoga, ovo je tome podobno: kad smo uvereni da smo kome mili i dragi, i kad to želimo i tome se radujemo, po sto puta na dan ljubeznim svojim da nas naziva, milo nam je čuti. Ko uprav ljubi prosvještenije razuma i dobrodjetelj, njemu se nikad neće omraziti o svemu što k tomu upravlja i spospješestvuje slušati i govoriti. Biti dobrodjeteljnim kako bi hoteli i kako znamo da su mnogi bili, to često, za slabost našu, nije u našoj vlasti, ali ljubiti i u drugima razum i bogoljubna dela, njima želiš upodobiti se, za tim čeznuti i nastojati, to možemo, i to nam vrlo i pomaže za upraviti na dobro stope naše. Sovjetuje nas basna da se za svako naše nužno delo za vremena spremamo. Ono što valja da bude danas, ne otlažimo na sutra: „O την ευκαιρίαν των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ko blagovremenstvo vešti prenebregava, ispasti će dobru ispred dveri”, veli Isidor Pilusiotski. Lenivac čeka sami dan putovanja da se na put sprema, pak onda: He, nema toga, ni ovoga, ni onoga! Ništa ti nije gore nego s odlagalom imati delo. Vreme mladosti blaženo je vreme sadnje i sejanja, ko želi da mu jesen mužeskoga vozrasta plodovita dođe, i da mu zima starosti spokojna bude. I što je najvažnije, ne samo ovo malovremeno, no i večno blagopolučije od mladosti zavisi. „ Blažen rab jegože obrjaščet gospodin jego bdjašča”.
Ja dobro pamtim kakav sam u detinjstvu bio, i po tome i po drugoj deci sudim; što sam u ono vreme dobro čuo i naučio, mnogo mi je u životu pomoglo. A pri tome i dosta dobro narav dece poznajem, jer sam s njima svuda imao delo za zaslužiti moj hleb. Znam da kad se malo priobiknu ovakovim naravoučitelnim razgovorom, vesma se u njima uslaždavaju i polzuju. Sad kad se već približujem k pedesetoj godini vozrasta, ovakova spisanija na različni jezici mila su mi. Dakle to što je meni najdraže, najradiji sam ljubimim mojim spriopštiti, a uzdam se da se ne varam misleći da svakom čoveku mora za tim mnogo stajati kako se od zla čuvati i dobro živiti.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|