Bodin/33
| ←Prvi prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
TEODORA (uđe):
Tako! tako! Ala je to sladko!
Sad ćeš kralju tek ljubiti ruke
I kovat' mu ime u zvijezde
Što ti muža u kuću dovede
Da ti u perju nije samoj zima
I u praznom ne znoiš se sanu!
A i muž će rado poslušat’ te;
Jer da mu je za čim višim stalo
Razbio bi i glavom tamnicu
Razkin'o bi mužkom voljom lance;
Sama želja bi amo ga donela
Gde mu tati dobro raznesoše
Razbojnici krunu ugrabiše
I ubijce braću izsekoše.
JAKINTA:
Nemoj care, da joj za zlo primiš;
Nesreća je do toga dovede.
TEODORA:
Nemoj care, da joj za zlo primiš...
Čudna cara koji carstva nema
I tuđ hlebac tuđim nožem seče!
Idi u svet, tamo se ogledaj
Pa ćeš vidit’ šta ti vredi carstvo.
Ni bogac se s tobom menjat’ neće
Jer on barem praznu torbu ima
A ti samo prazno ime nosiš.
BODIN (pristupi joj i poljubi je u ruku):
Razum’o sam za tvoju nesreću
I veruj mi srdce mi se cepa.
Ta sinovi kralja Mihaila
Sa Bodinom jednu krv imaju
Ma da druga rodi ih utroba!
TEODORA:
To sam znala da će ti bit’ žao
I da ćeš mi pomoći plakati.
Ta plak’o je i sam kralj Radoslav
Kad je moju decu ukopao
Pa što nebi i ti sa mnom plak’o
Kad smo žene i jedno i drugo!
Al’ na to mi nikoga ne treba,
Jer ja sama plačem za stotinu
I plakaću dok god budem žnva
I slane me suze ne uguše.
A ti svoje čuvaj za priliku
Kad za svoim plakat’ ti se uzmora.
To pak neće dugo izostati
Jer ne može ni jedna košnica
Dve kraljice trpit’ u jedared
Kamo li će jedna kraljevina
Poštivati i cara i kralja
Od kojih jedan zlatnu krunu nosi
A drugi je kao svoju smatra!
|