Бодин/34
| ←Други призор | Бодин Писац: Јован Суботић ТРЕЋИ ПРИЗОР |
Четврти призор→ |
ТРЕЋИ ПРИЗОР
ЂОРЂЕ (утрчи весело):
Отче отче! Кажи ми молим те...
ТЕОДОРА:
И ово се своме злу радује.
Каква радост на лнцу му сјаје
А не взди у сјају пожара.
ЂОРЂЕ (погледи ју па се окрене отцу):
Је л’ истина да си ти краљ овде?
БОДИН:
Одкуд да ме сад баш за то питаш?
ЂОРЂЕ:
Та наш Икран казује Сухољи
Да по граду руљом иду људи
Па све један другом приповеда
Да си дошо и да ћеш краљ бити.
Је л’ истина, о кажи ми, отче!
Како ћу се јако радовати
Ако буде к’о што кажу људи.
ТЕОДОРА:
Ходи, Ђорђе, ја ђу ти казати.
ЂОРЂЕ (оде к њој.)
ТЕОДОРА:
Твој се отац на круну сгадио...
Грци му је на нос нзтераше...
Па сад иште од мене преслицу
Да за краља преде Радослава.
ЂОРЂЕ (избечи очи, погледи на отца неугодно, и уклонн се срдит од њега на страну.)
ЈАКИНТА (блажи га):
Немој да те то разцвели. Ђорђе.
Знаш, мајка се често чудно шали
Пак и сада каже како није.
БОДИН (оде на прозор):
Заиста се народ изкупио.
Куд погледиш гмижу као мрави.
Сад ће ваљат’ краљу полазити.
(к Теодори)
Немој моју сузу презирати
На ког падне из гроба га диже.
(к Ђорђу)
Жица коју твој отац опреде
Сече горе него мач зелени.
|