Džandrljiv muž/5
5.
MAKSIM, PREĐAŠNjI
MAKSIM: Šta si imala kupovati ono meso?
SOFIJA: Treba za večeru.
MAKSIM: A gdi je od podne?
SOFIJA: Pojelo se sve.
MAKSIM: Ti si nesreća! Sediš tu, da te vide oficiri, a napolju neka se razmeće i razvlači.
(Jevrem namiguje Sofiji.)
SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini.
MAKSIM: Znaš vraga, da te nosi! Neće se kuvati.
SOFIJA: A šta ćemo jesti?
MAKSIM: Ništa.
SOFIJA: Onda bi opet psovao.
MAKSIM: Psujem, jer imam neurednu ženu. Samo skuvaj, pak ćeš viditi šta će te snaći.
SOFIJA (kojoj Jevrem namiguje): Ali ja oću.
MAKSIM (začuđen): Šta?
SOFIJA: Ja oću.
MAKSIM: Kako ti to govoriš?
SOFIJA: Ja sam gospođa u kujni.
JEVREM (ide radosno po sobi i lagano pljeska rukama): Pravo, pravo!
SOFIJA: Ti gledaj tvoj posao, a u kujni ako ne bude reda, ja kriva.
MAKSIM: Dakle da kuvaš.
SOFIJA: Mora se kuvati, kad je tolika kuća.
MAKSIM: Nema luka i leba.
SOFIJA: Ćuti, ćuti, boga ti; tako te po varoši i zovu: „leb i luk“.
MAKSIM: Šta marim ja za svet? U mojoj sam kući ja gospodar.
SOFIJA: Teško svakom onome koji ne mari šta svet o njemu govori.
MAKSIM: Kuvati se neće!
SOFIJA: Ali ja oću!
JEVREM: Pravo, snao!
MAKSIM (Jevremu): A šta ti tu?
JEVREM: Kad komandant ne razume komandu, onda se mesto njega postavlja drugi.
MAKSIM: Ti nju kvariš.
JEVREM: Ja sam samo od generalštaba.
MAKSIM: U kući te ne potrebujem, kad si takvi.
JEVREM: Opet ja ću plakati! I ne zaslužuješ da ti skoro dođem. (Uzme kapu, smešeći se.) Snao, neprijatelj reterira; čuvaj dobro pozicije, pobeda je naša. Zbogom, Makso, i želim ti bolju pamet, (Odlazi.)
MAKSIM: Lepo si počela.
SOFIJA: Nemoj tako, Makso, ta ti znaš, da ja svom dušom idem da ti ugodim. Nit me vici šetnja, nit me vidi čestito crkva, pa sve ti nije pravo.
MAKSIM: Al da kuvaš; to oćeš.
SOFIJA: Ta, zaboga, ne kuvam sebe radi. (Pristupi mu umiljato.) Ne boj se, ne boj se, nećemo propasti.
MAKSIM: Idi od mene!
SOFIJA: Zar se ti srdiš?
MAKSIM: Idi, kad ti kažem, dok si čitava!
|