Џандрљив муж/6

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ПРВО
◄   5 6. 7   ►

6.


МАГА, ПРЕЂАШЊИ


MАГА (небрижљиво обучена и неочешљана, у папучама; кад иде, вуче ноге и речи развлачи): Помози бог, брацо!
МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго?
МАГА: Богами, нисам ништа. Ето, мрзило ме ићи на пијацу.
МАКСИМ: То је жена; а не да растури кућу.
СОФИЈА: Па шта сте ручали?
МАГА: Узела сам, ето, мало сира, а од јуче остало је и мало купуса.
СОФИЈА: Не псује л’ те брада Ника?
МАГА: Ето псује, али ја ћутим, па га тако и прође, ето, љутина.
СОФИЈА: То је добро.
МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти.
СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете?
МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ. Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна.
СОФИЈА: Како би било да га сваки дан по двапут купаш?
МАГА: Е, ко ће толику воду грејати!
СОФИЈА: Опет је боље него слушати писку.
МАГА: дао бог те добро спавам, па слабо и чујем. Мој се често љути, али шта ћу, кад не могу, ето, да се разбудим.
СОФИЈА: А дете плаче?
МАГА: Љуља га, ето, Никола.
СОФИЈА (Максиму): А да л би ти заљуљао дете?
МАКСИМ: Није него да те метнем у кавез, па да ти само лепа јела доносим!
МАГА: Е боже, брацо, па зашто не би којипут и дете пољуљали? Ми сироте по вас дан кланцамо, час овамо, час онамо, ето, спадо с ногу.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.