Džandrljiv muž/13
DEJSTVO VTORO
1.
JEVREM I SOFIJA (stupe)
JEVREM: E, snao, kako ispade batalija?
SOFIJA: Dosta svakojako, no kako sam se nadala, opet dobro.
JEVREM: Raportiraj sve točno, kako je dejstvovalo levo krilo, kako desno, kako centrum, gdi je bio najžešći atak, gdi je neprijatelj slabosti pokazao, itd. Dakle, kako je išlo?
SOFIJA: Bilo je svašta, braca.
JEVREM: „Svašta, to nije nikakav raport. Biletina mora da je opstojateljna. Dakle pripovedaj.
SOFIJA: Šta ćete više, kad je morao ići na bal.
JEVREM: Na bal, Maksa?
SOFIJA: Iz početka sam se strašila, no posle mislim: kad sam zagazila, da vidim, na što će ispasti. Trpilo se i tako dosta.
JEVREM: Dalje, dalje: kako se došlo do bala.
SOFIJA: Ne samo što smo išli na bal, nego je i Leposava dobila aljinu.
JEVREM (rukom): Stani; kako se Maksa vladao?
SOFIJA: Srdio se, vikao, hteo je i da udari, ali je najposle popustio.
JEVREM: Pravo, pravo, pobeda! — No Neprijatelj se u redute povukao; odatle ga jošt treba isterati, pak je pobijen „na golovu“. dakle sad treba da vi dajete bal.
SOFIJA: A, to mu ne smem spominjati.
JEVREM: Šta? Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata?
SOFIJA: Kazivao nam je pisar.
JEVREM: Sad juriš na redut! Bal i ništa drugo!
SOFIJA: Ali...
JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje!
|