Џандрљив муж/13
ДЕЈСТВО ВТОРО
1.
ЈЕВРЕМ И СОФИЈА (ступе)
JЕВРЕМ: Е, снао, како испаде баталија?
СОФИЈА: Доста свакојако, но како сам се надала, опет добро.
ЈЕВРЕМ: Рапортирај све точно, како је дејствовало лево крило, како десно, како центрум, гди је био најжешћи атак, гди је непријатељ слабости показао, итд. Дакле, како је ишло?
СОФИЈА: Било је свашта, браца.
ЈЕВРЕМ: „Свашта, то није никакав рапорт. Билетина мора да је опстојатељна. Дакле приповедај.
СОФИЈА: Шта ћете више, кад је морао ићи на бал.
ЈЕВРЕМ: На бал, Макса?
СОФИЈА: Из почетка сам се страшила, но после мислим: кад сам загазила, да видим, на што ће испасти. Трпило се и тако доста.
ЈЕВРЕМ: Даље, даље: како се дошло до бала.
СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину.
ЈЕВРЕМ (руком): Стани; како се Макса владао?
СОФИЈА: Срдио се, викао, хтео је и да удари, али је најпосле попустио.
ЈЕВРЕМ: Право, право, победа! — Но Непријатељ се у редуте повукао; одатле га јошт треба истерати, пак је побијен „на голову“. дакле сад треба да ви дајете бал.
СОФИЈА: А, то му не смем спомињати.
ЈЕВРЕМ: Шта? Бомбе у редут, иначе се непријатељ истерати не може. С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката?
СОФИЈА: Казивао нам је писар.
ЈЕВРЕМ: Сад јуриш на редут! Бал и ништа друго!
СОФИЈА: Али...
ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“. Што командант заповеди, мора да се изврши. Смрт или живот, о том нико не води бригу. — К оружију, непријатељ се приближује!
|