Мила моја, откуд ми је дома

Извор: Викизворник

* * *


[Мила моја, откуд ми је дома]

Мила моја, откуд ми је дома,
дома ми је откуд сунце стиже.
Сунце стиже мреж двима горами,
Јуре спава мреж двима љубами.
Прва љуба на руки заспала, 5
а та друга с тиха му говори:
»Узми мене, господине Јуре!« 
»Не ћу тебе, понудна дивојко,
јер ти имаш брајна срдитога«.
»Ја ћу лако брајну угодити«. 10
Пошла она у црну горицу,
нашла тамо змију отровницу,
златним ножем ју је одерала,
па је отров из ње ожимала.
Брајне пита хлажене водице. 15
»Неман, брајне, хлажене водице,
већ ја иман винца од лозице.« 
Брајне пије и мрт доли паде.

Запис: Рудани, 19. IV. 1953.,
О. Делорко, ркп. ИНУ 98, бр. 27. Казивала
Фумица Коцијанчић рођ. Рудан, рођ. 1929. у Руданима.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Напомена

Ево, у чему се састоје неисцрпиве могућности једног садржаја у народној поезији, кад га обрадују различити темпераменти. Кадикад и слабије памћење помаже богатом развитку неке народне пјесме.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Вук. Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1941., бр. пјесме: 302 »Сестра отровница«). Почетни стих: »Сунце зађе међу две планине«. Није означено откуда је пјесма.

2. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: CLIX. II. диел (»Понудна дјевојка«). Почетни стих: »Сунце изхаја мед двима горама«. Пјесма је из Пазина.

3. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. III., Загреб, 1880., бр. пјесме: 930 (»Сестра отровница«). Почетни стих: »Сунце задје медју дви планине«. Пјесма је из Хрватског приморја.

4. Ибид., бр. пјесме: 931 (»Ибид.). Почетни стих: »Јуре ми лежи медј двеми горами«. Пјесма из Хрватског Загорја.

5. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, Загреб, 1896., I., стр. 191 (Медјимурац »Зенидбени обичаји Хлебине у Хрватској«). Почетни стих: »Сунце сија мед треми горами«.

6. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. V., Матица Хрватска, Загреб, 1909., бр. пјесме: 141 (»Сестра отровница«). Почетни стих: »Сунце задје за двије планине«. Пјесма је из околице Пожеге. Изврсна варијанта!

7. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница, 1907., 8. попуњено издање, стр. 138—139 (»Сестра брата отровала«), Почетни стих: »Сунце сије мед двима горама«.

8. Вј. Штефанић, »Народне пјесме отока Крка«. Загреб, 1944., III. из различитих извора, бр. пјесме: 84 (»Понудна дјевојка«). Почетни стих: »Сунце схаја меј двима горама«. Основни садржај пјесме јако скраћен, али без окоснице око које би се поређали осакаћени дијелови тако да би творили нову цијелост, логички оправдану, а и умјетнички успјелу, као што ће бити случај у нашим варијантама (види примјере бр. 59 и бр. 60 у овом дијелу нашег избора).

9. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. 846 (»Сестра отровала брата«). Почетни стих: »Сунце сија мед двеми горами«. Пјесма је из Михољанца у Подравини.

10. Ловљанов, ркп. ЈА 910, V, стр. 556 (»Јуре лежи»). Почетни стих: »Сунце сије мед двеми горами«. I ова је варијанта само фрагмент.

11. Бонифачић Хожин, ркп. ИНУ 89, бр. 129. Почетни стих: »Сунце свети' меж двима горам«.

12. Ибид., ркп. ИНУ 140, бр. 29. Почетни стих: »Сунце сија мед двима горами«.

13. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 21. Почетни стих: »Сунце стиче меж двима горами«. Само почетак пјесме.

14. Делорко, ркп. ИНУ 69, бр. 21. Почетни стих: »Сунце сија меж двима горами«. Успјела, цјеловита варијанта.

15. Францетић, ркп. ИНУ 239, бр. 28. Почетни стих: »Сунце схаја мед, двеми горами«. Осамостаљен фрагмент.

16. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 146, бр. 25. Почетни стих: »Сунце зађе мед двима горама«. У овој варијанти даје сестра брату пити »змије — воде«. Оштећена пјесма, лако се домогла свршетка.

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 107-108.