Сунце сије мед двима гораме;
Јуре спава мед двима љубама
Једна му је на руки заспала,
Друга му је тихо говорила:
Зами мене господине Јуре. 5
Нећу тебе млајахна дивојко,
Зач ти имаш брајна јединога.
Ниш ниј' зато господине Јуре,
Ја ћу мога брата отровати.
Поћи оћу ва црну горицу, 10
Пребират ћу шушањ и травицу,
Наћи оћу змију јадовиту,
Заклат ћу ју слебрним ножићем,
Уточит ћу пол пехара јада,
Другу полу винца чрљенога; 15
Мој ће братац из ловине прити
Запитат ће хлајане водице,
Ја је братац нимам ни капљице,
Ван ако ћеш винца чрљенога.
Јунак пије на земљу се сруши, 20
Она тече господину Јури:
Зами мене господине Јуре,
Ја сам мога брата отровала.
Оди с Богом млајахна дивојко,
Кад си свога брата отровала, 25
Камо л' небиш туђега јунака.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 152-153.
