Сестра отровница

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Сунце зађе међу две планине,
Момак леже међу две девојке;
Једну љуби, а другу не љуби.
Ал говори лепота девојка:
„Љуб' и мене, момче нежењено!“
Њој говори момче нежењено:
„Љубио б' те, лепото девојко!
Али не смем од брата твојега:
У тебе је братац кавгаџија,
Кудгод иде, он замеће кавгу.“
Кад то чула лепота девојка,
Она иде у гору зелену,
Те премеће дрвље и камење,
Док је нашла гују отровницу,
Заклала је злаћаним прстеном,
Уточила по кондира једа,
Оно друго вином доточила,
Па га дала свом брату рођеном,
Те је свога брата отровала;
Па отиде момку нежењену:
„Љуби мене, момче нежењено,
Ја сам мога брата отровала.“
Ал говори момче нежењено:
„Ид' одатле, једна отровнице!
Кад си свога брата отровала,
Отроваћеш и мене јунака.“

Извор[уреди]

  • Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 68–69.