Смрт Стефана Дечанског/2
2.
ДОБРИЊА, пређашњи
ДОБРИЊА: Скоротеча из војске.
МАРИЈА: Скоротеча? Пустићеш га унутра.
СИНИША: Мумко, хоће л' да ми Добриња оседла коња?
МАРИЈА: Зар ниси доста пре подне јашио?
СИНИША: Јунак треба непрестано да се учи, знаш како каже браца.
МАРИЈА: А ти му оседлај, Добрињо, оног мирног коња.
СИНИША: Нећу ја мирног, хоћу бесног, да скаче.
МАРИЈА: Пази на дете, и скоротечу пусти.
(Служитељ са Синишом отиде).
МАРИЈА: О, какав се дух код мога сина указује; па опет Бог зна, хоће ли круна његову украшавати главу.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|