Родољупци/9
Позорје четврто
ЖУТИЛОВ с маџарском кокардом, ПРЕЂАШЊИ
ЛЕПРШИЋ: А шта је то? Ха, ха, ха!
ШЕРБУЛИЋ: Зар је то родољубије?
ЛЕПРШИЋ: Господин Жутиловић! Србин! Ха, ха, ха!
ЖУТИЛОВ: Шта је, господо моја?
ЛЕПРШИЋ: Не стидите се метнути маџарску кокарду?
ЖУТИЛОВ: Метнућете је и ви.
СМРДИЋ: Да бог сачува!
ЛЕПРШИЋ: Пре бих дао руку одсећи.
ЖУТИЛОВ: Знате ли ви да војска сутра долази?
ЛЕПРШИЋ: Но, то је добро: бар ће бити шићара за Сервијанце.
ЖУТИЛОВ: Оставите Сервијанце, богзна кад ћеду доћи, а ови су сутра код нас. Друго: 'оће да се испитује и за протоколе; зато да се манемо народности.
ЛЕПРШИЋ: Шта, тако подло? Нипошто, него барјак српски да се диже!
ЖУТИЛОВ: Ви, ако ћете дизати, можете на вашу ризику. Но ја бих рекао да се претрпимо, док нам не дође помоћ.
ШЕРБУЛИЋ: И ја сам тако казао.
ЛЕПРШИЋ: Дакле, нико неће са мном?
СМРДИЋ: А шта је вајде данас да метнемо, сутра ће га скинути.
ШЕРБУЛИЋ: Барјак нек се вије засада у Граници, где су сви солдати.
СМРДИЋ: А нас могу потући батинама.
ЛЕПРШИЋ: Да се уверите како љубим слогу, ево пристајем на све, и за љубав вашу скидам и кокарду.
ШЕРБУЛИЋ: То је врло паметно, јер би се Маџари нашли јако увређени.
СМРДИЋ: И ја тако велим.
(Поскидају кокарде.)
ШЕРБУЛИЋ: Не би ли било добро да метнемо маџарске кокарде, као господин Жутилов? Та ми смо и тако Србљи; а Маџари, кад виде своје кокарде, може бити да неће ни истраживати за протоколе.
ЛЕПРШИЋ: То иде мало даље, али родољубије све допушта. Зато ћемо овако учинити: испод 'аљине да се поставе кокарде српске, јер наша срца српски дишу, а споља метнућемо мрске кокарде маџарске, за знак како су нас гњавили!
ШЕРБУЛИЋ: Живио господин Лепршић! Заиста паметан дечко!
ЛЕПРШИЋ. (придевајући кокарду): Чекајте док буде Душаново царство, па ћете видити.
|