Лисистрата/3

←ДРУГА ПОЈАВА

Лисистрата Писац: Аристофан ДРУГИ ЧИН - ПРВА ПОЈАВА

ДРУГА ПОЈАВА→

ДРУГИ ЧИН
Долази хор стараца. Носе иверје, цепанице, кладе, лонце и кроз орхестру иду према улазу који води на Акропољ. ПРВА ПОЈАВА

ХОР

 
ХОРОВОЂА ПРВОГ ПОЛУХОРА
Хајд' напред, Драке, води, ако те и боли раме,
кад носиш бреме, пањ толики маслине зелене!
ПРВИ ПОЛУХОР
Прва строфа
Ах, ах, много ненаданог
дуг донесе живот често, ‐
ко би икад надао се,
Стримодоре, да ће жене,
што код куће хранимо их,
у кући нам зло очито,
кил’ свештени^[1] заузети,
Акропољ нам освојити,
па бравама, полугама
пропилеје затворити
ХОРОВОЂА ДРУГОГ ПОЛУХОРА
Што брже сада, Фи'лурго, пожуримо се граду,
кладетине да ове око жена помећемо,
злочинство ово штоно смислише и удесише!
На једну све их ломачу, запалимо је сами
једнодушно, а прва гореће Ликоновица^[2].
ДРУГИ ПОЛУХОР
Прва антистрофа
Деметре ми, неће оне
мени живу ругати се!
Ни Клеомен^[3] ‐ штоно некад
град нам овај први узе ‐
не отиде, неочупан;
ма и дисо ко Лаконац,
он оружје опет преда,
с кратком оде кабаницом,
прљав, блатан и сав кудрав,
шест година већ неопран!
ХОРОВОЂА ПРВОГ ПОЛУХОРА
Зестином свом ја стадох некад оног подседати ‐
пред вратих у седамнаест редова ко стража
спавах.
А ове, мрске Еурипиду и свим боговима,
да ја не могу спречити од дрскости толике?
На Маратону нестало би споменика мога!
ПРВИ ПОЛУХОР
Друга строфа
Још ми ово мало пута
сад остаје да превалим
до тврђаве узбрдице, куда хитам!
I ми сами бреме горе
понећемо без магарца.
Како ми раме та два коца жуље!
Ал' морамо да идемо
и у ћумур да дувамо
на свршетку пута да се
неприметно не угаси
(Дувају у ватру)
Пу, пу!
Ух, ух дима!
ДРУГИ ПОЛУХОР
Друга антистрофа
Страшно ли нам, о Херакле,
дим из лонца куља, сукља,
за очи ме гризе као бесна кучка!
Овај огањ мора да је
с Лемна, брда огњевита^[4].
Иначе ме никад не би тако гризо!
Хитро напред у град хитај
да богињи помогнемо!
Да л’ јој помоћ икад преча
но сад беше, о Лахете?
(I овај полухор дува у ватру)
Пу, пу!
Ух, ух дима!
(Кратка пауса. Старци су стигли пред тврдаву и ређају се пред њом с материјалом потребним за изазивање пожара)
ХОРОВОЂА ПРВОГ ПОЛУХОРА
Тај огањ ето, хвала боговима, жив је, гори.
Пре свега, нећемо ли овде пањеве одложит
и луч од лозе одмах метнути у лонац с ватром,
запалит луч и као ован^[5] срнути на врата?
На тражњу нашу не скину ли жене преворнице,
зажећи треба врата те их димом притиснути!
Скидајмо своје бреме! (Баце бреме)
Ух, ух, страшна дима! Уху! (Према гледаоцима)
Зар ни један од самских^[6] вођа неће ми помоћи?
(Баца бреме и тешко дише)
Тежином ово бреме не жуља ми више кичму. (Запали лучеве)
А твој је посо, лонче, да се ћумур сав разгори,
што брже распламсану буктињу да ја извучем!
Помози, госпо Нико^[7], да у граду бесу жена
одолимо и победу над њима однесемо!
(Стану ложити ватру. Долази хор жена носећи судове напуњене водом)
 

1. Кил’ свештени: Атенин.
2. Ликоновица: Лисистрата, Ликонова жена.
   
3. Кад је Атина, пошто је прогнала тиранина Хипију, стала уводити демократски поредак, дође спартански краљ Клеомен, освоји Акропољ, и преда власт
   властели, али је напослетку морао селити.
   
4. Брдо огњевито: на Лемну је вулкан Мосхил
   
5. Ован: ратна справа за разбијање бедема.
   
6. Атинска војска налази се на Саму, а војсковође су веште опседању и нападу.
7. Ника: богиња победе, има храм до улаза на Акропољу.