Зла жена (Ј.С.Поповић)/13
| ◄ Позорје 6. | Позорје 1. | Позорје 2. ► |
ПОЗОРИЈЕ 1.
(Двор код Трифића.)
СТЕВАН, СУЛТАНА
СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.
СУЛТАНА: Орјатине, ти се смеш мени противити, не видиш да сам ја твоја госпођа?
СТЕВАН: Сад ћеду ми јошт и чизмашице бити госпође.
СУЛТАНА (замане на њега): Скоте, и да би ли, стрвино, ослепио и довека не прогледао!
СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело? Доста сам се дао од оне наше аспиде ћушати.
СУЛТАНА: Ја аспида, орјатине и скоте с пустаре, ја аспида? Сад ћу ти зубе избити!
СТЕВАН: Јес’ чула, сека Пело, ако те звизнем овом шаком, таки ће ти вилице прећи код увета.
СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч у гвожђе доћи? Оковао се и онај кој те држи у кући.
СТЕВАН: А гле мајстор Сретинице, како лепо зна претити!
СУЛТАНА: Мајсторица ти била мати, па те лебом ранила. Ја сам твоја госјгођа.
СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал.
СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана?
СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна.
СУЛТАНА: Сад ће ти пући глава!
СТЕВАН: Бре, срећа је твоја што ја с мајстор Сретом добро живим, а сад би ти показао на кога ти замањујеш. Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе.
СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.)
СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш?
СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.)
СТЕВАН: Чекај малко да те ја научим, кад не уме мајстор Срета. (Стисне јој руке уједно пак је туче.) Је л’ то лепо, сека Пело?
СУЛТАНА: Јао!
СТЕВАН: Оћеш ти примати ћуд од оне наше аспиде, а? Оћеш и ти беснити као она, а? Скорпије и змије што сте ви! (Удари је.)
СУЛТАНА: Јао, уби ме, не дајте, забога, јао!
|